Живот корумпиране бирократије у средњој и источној Европи дуго времена није био бољи, оцена је европских стручњака, указујући да је уласком у ЕУ порасла количина новца која се може украсти, док се борба против корупције у појединим државама показала потпуно безуспешном. Дежурна на мети критика Брисела је Бугарска, која је, мада се Унији придружила тек 2007. године, брзо стекла епитет најкорумпираније европске државе.

Европска комисија, када је реч о Бугарској, говори о „ендемској корупцији”, па је ова држава и данас под специјалним надзором ЕК у напорима да се са корупцијом избори. Само прошле године ЕК је Бугарској због корупције обуставила помоћ од скоро милијарду евра, што је била порука званичницима ЕУ који тврде да Бугарска није ни испунила стандарде за придруживање, и изражавају зебњу да ни друге балканске земље које теже уласку у ЕУ у томе неће успети.

Према истраживању Транспаренси интернешнела, корупције највише има у бугарском правосуђу, а потом следе парламент, јавне институције, политичке партије и полиција. Чак 76 одсто Бугара мисли да њихова држава није у могућности да се избори са корупцијом, а 54 одсто испитаних грађана верује да бизнисмени потплаћују политичаре како би доносили законе и одлуке које иду њима у корист.

Ипак, оно што Европу највише интересује јесте како се троши новац који из ЕУ фондова одлази у Бугарску ради модернизације земље. А Бугарска је баш на том тесту пала – махинације са САПАРД фондовима (Специјални приступни програми за пољопривредну и рурални развој) протеклих година управо су и довеле до обустављања прилива новца из ЕУ.

Наиме, САПАРД фондови намењени су напорима нових чланица ЕУ, али и држава кандидата из бившег источног блока да своју заосталу пољопривреду прилагоде савременом начину производње. У пракси, новопечени бугарски „фармери” су средства европских пореских обвезника користили и на следећи начин: само у једној од превара, застарели погон за обраду меса најпре је из Бугарске пребачен саучесницима у Немачку, па потом увезен у Бугарску по цени од пет милиона евра, исплаћених из САПАРД фонда. Антикорупцијски тимови ЕУ сматрају да иза ове, али и бројних других превара, стоји мрежа од најмање 50 повезаних бугарских фирми, које се такође сумњиче и да су у ЕУ извозиле кинеско зечије месо са лажним декларацијама.

Почетком прошле године, бугарска влада је повукла амбасадорку у Немачкој Меглену Плугчијеву, коју бугарски медији зову „Гвоздена Меги”, и именовала је за потпредседника владе задужену за контролу средстава из ЕУ фондова. Убрзо је уследила и оставка контроверзног министра полиције Румена Петкова, а на чело бугарске владе дошао је Бојко Борисов. Започето је неколико истрага у вези са европским новцем, а имунитет од кривичног гоњења скинут је десеторици посланика бугарског парламента. Због сумње да је учествовао у проневери новца из САПАРД фондова, на оптуженичкој клупи нашао се и Асен Друмев, бивши директор бугарског државног пољопривредног фонда.

Бугарски премијер Борисов успео је пре два месеца у Бриселу да испослује наставак САПАРД програма, али уз услов да Бугарска овом фонду врати део проневереног новца. Такозвана „дужничка листа” састоји се од 98 пројеката које је финансирао САПАРД, а несавесни корисници европског новца мораће фонду да врате најмање пет милиона евра.

Мада је истрага о проневерама новца из САПАРД фондова одвела до самог државног врха, многи званичници ЕУ верују да су хапшења и судски процеси у Бугарској само „разумна жртва” и покриће како би систем наставио да функционише по старом, имајући у виду да су Бугарској из ЕУ фондова до 2013. године обећана подстицајна средства у износу од готово 11 милијарди евра.