Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, decembra – Najsvežiji zvanični podaci otkrivaju da su Grčka, Bugarska i Rumunija zemlje sa najraširenijom korupcijom u Evropskoj uniji. Sledeća na spisku je Italija, dok su Danska, Švedska, Finska i Holandija na začelju te liste. U deset država EU, među kojima su Irska, Italija i istočne članice, nije popularno otkrivati korupciju, jer je stav prema osobama koje to čine izuzetno negativan.

– Nedovoljna zaštita osoba koje javno ukazuju na korupciju rezultiraće zataškavanjem kriminalnih aktivnosti. One moraju biti zaštićene od odmazde, ali takođe mora postojati efikasan mehanizam za istragu njihovih optužbi – kazao je Mikloš Maršal, direktor civilne organizacije za borbu protiv korupcije „Međunarodna transparentnost” (MT).

Insajderi koji imaju podatke o korupciji i proneverama u državnom i javnom sektoru ključni su za otkrivanje skandala i borbu protiv bezakonja, ali zakon koji njih štiti u zemljama gde nije uputno pokazivati prstom na prestupnike postoji samo u Rumuniji.

„Insajderi su suočeni sa visokim ličnim rizikom, pogotovu tamo gde ne postoji pravni okvir koji ih štiti od otpuštanja, poniženja i fizičkog obračuna. Kada nam oni ukazuju na nelegalno ili neetičko delovanje, onda svi imamo koristi od toga. Zbog toga je važno da kompanije, javne službe i neprofitne organizacije uvedu mehanizme kojima će ohrabriti izveštavanje insajdera i pružiti im sigurnost. Alternativa je ćutanje”, objasnila je Anja Osterhaus, koordinator u MT.

Iako je teško osporiti da je na istoku Evrope, a naročito u balkanskim državama korupcija stil života, često se stiče utisak da se zbog buke koja se oko toga diže u Briselu veoma slabo čuju optužbe na račun ovdašnje evropske administracije.

Jedan od najpoznatijih insajdera u institucijama EU svakako je Holanđanin Pol van Buitenen, bivši poslanik EP koji je prošle godine objavio poverljivi interni izveštaj o troškovima svojih kolega. On je na sopstvenoj internet stranici predstavio podatke koji otkrivaju da su poslanici masovno koristili sopstvene fondove za vođenje kancelarija (17.000 evra mesečno) da bi rođacima i prijateljima uplaćivali novac za navodne savetodavne ili prevodilačke usluge. Takođe, oni su na ime troškova za avionske karte ili hotelski smeštaj naplaćivali višestruko veće sume i tako oštetili budžet EU za nekoliko stotina miliona evra. U međuvremenu ta praksa je promenjena, a sistem kontrole računa za pravdanje pooštren.

Buitenen je bio zaslužan za ostavku kompletne Evropske komisije Žaka Santera 1999. godine kada je javno ukazao na korupciju što je rezultiralo istragom nezavisne ekspertske komisije. Na dan kada su eksperti predstavili izveštaj, Santer je saopštio da raspušta svoj tim. Buitenen je u međuvremenu imao disciplinski postupak i prepolovljena mu je plata, ali je kasnije vraćen na posao.

I aktuelni predsednik EK Žoze Manuel Barozo nije bio imun na optužbe da je korumpiran, ali nikada nije suočen sa ozbiljnom istragom. Najpoznatiji je slučaj iz 2005. godine kada je prema navodima medija zajedno sa suprugom i Piterom Mendelsonom, tadašnjim britanskim komesarom za trgovinu, proveo nedelju dana u vodama Kariba na jahti grčkog bogataša Spira Latsisa (čije banke posluju i na Balkanu). Barozo i Mendelson demantovali su da je bilo sukoba interesa i nisu želeli da iznose detalje svog boravka na Karibima za koji se slučajno saznalo. Britanski komesar je tada izjavio da su Karibi uvek zanimljivi za interese EU, jer je interesantno razgovarati o šećeru i bananama. Barozo je objasnio da je boravak na jahti bio privatne prirode, jer su predsednik EK i gospođa Latsis prijatelji iz studentskih dana.

Mendelson je prošle jeseni napustio kabinet komesara i vratio se u britansku vladu, a neposredno pre toga pod istragom se našao Fric Harald Venig, direktor za trgovinu u EK. On je britanskim novinarima koji su se lažno predstavili kao lobisti kineske kompanije odavao poverljive poslovne informacije očekujući za uzvrat novčanu naknadu. Britanski mediji spekulisali su da je upravo Mendelson savetovao novinare kako da privole Veniga na „saradnju” – tako što će ga počastiti najskupljim tartufima, što im je uspelo. Posle nekoliko sastanaka u prestižnim briselskim restoranima, direktor je počeo da odaje tajne, a telo EU za borbu protiv korupcije (OLAF) sprovelo je istragu.

Ono što je najočiglednije u zapadnom delu EU jeste da korupcije nema tamo gde ju je lako otkriti i gde za nju moraju postojati svedoci, kao na primer u ordinaciji lekara, u kabinetu profesora, ili na opštinskim šalterima. Ali šta se dešava na višim nivoima odlučivanja i upravljanja, o tome mogu svedočiti samo insajderi.