I pre „belog šengena” u Srbiji su akademije nicale kao pečurke posle kiše. Ponekad samo pukim dopisivanjem pomenute imenice uz vlastito prezime (Panjković akademija), što ni vama niko ne može da zabrani.

Ko zna koliko ovakvih ustanova ima u našoj zemlji? A tek akademika? Više no ikad, a ni to nije konačan broj!

Zato otvorite širom oči i načuljite uši kada vam neko, makar i dugogodišnji poznanik, tutne u ruku podsetnicu i nešto promrmlja. Znajte da je ispred svojeg imena već ispisao „akademik” čim se vratio sa osnivačke skupštine! Zar i na novinskim stupcima, u vrhu i na dnu, ne nailazite na dotično zvanje, a da niste čuli da je ponosni nosilac nedavno primljen u SANU?

Upustite li se u pretraživanje na „Guglu”, približićete se nadomak odgovoru, ali ga nikada nećete saznati. Verovatno u nas postoje i takve akademije koje se još nisu pojavile na Internetu, a na brzinu smo prebrojali četrdesetak!

Tajanstvena sila

Gotovo da nema poznatog naučnika ili umetnika u čijem srcu ne plamti žudnja da se useli u Knez-Mihailovu 35. Kakva ih to tajanstvena sila neodoljivo vuče ka starom zdanju u srcu Beograda?

Lako je za sve okriviti starogrčkog mudraca Platona što je, po svemu sudeći prvi, tako nazvao svoju filosofsku školu, a još lakše vlasnika vrta u kojem je sve započelo oko 387. godine pre nove ere –

Atinjanina Akademosa. Zatvorio ju je 529. car Justinijan, jer je hrišćansko učenje na filosofe gledalo kao na pagane; u izbeglištvu je neoplatonistička škola postojala do 10. stoleća.

Izvesno je da se potonja učena društva i udruženja ljubitelja umetnosti nisu libila da za ukras preuzmu grčku reč – akademija.

Ni Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić nisu imali na umu ništa drugo kada su osnovali Društvo srpske slovesnosti ili pismenosti (1841-1864), koje je do naših dana nekoliko puta menjalo ime i prezime, ali ne i svoje opredeljenje – Srpsko učeno društvo (1864-1892), Srpska kraljevska akademija (1886-1947) i Srpska akademija nauka (1947- ), a od 1960. s dodatkom – i umetnosti.

U svakom slučaju, sledeće godine joj je – ako niste znali – 170. rođendan, iako su neki 1986. požurili da proslave tek stoti!

Najstarije stecište učenih novog doba poniklo je u Velikoj Britaniji, pod imenom Kraljevsko društvo (1662), čijim su stopama krenuli i u drugim zemljama. U naše vreme je, svakako, najprestižnija Nacionalna akademija nauka u SAD, najviše zbog toga što okuplja znatan broj nobelovaca (oko 200 od osnivanja). Veliki ugled uživaju Ruska akademija nauka, utemeljena u vreme Petra Velikog, Francuska akademija nauka koja nikad nema više od 40 besmrtnika u svojem okrilju, Kineska akademija nauka, i da ne nabrajamo.

I radna i počasna

Uslovno govoreći, susreću se dve vrste – radne i počasne, iako nisu retkost ni akademije koje bismo, nastavimo li sa ovakvim pojednostavljivanjem, nazvali mešovitim. I radnim i počasnim, kao što je SANU, koja iz svoje burne prošlosti pamti i svetle i mračne dane. Najsurovije je oklevetana zbog „Memoranduma” sredinom osamdesetih, radnog rukopisa koji nije do kraja ni uobličila, ni zvanično usvojila. Zbog toga je i danas, tu i tamo, raznorazni prikivaju za „zid srama”, najčešće iz veoma protivrečnih i sumnjivih pobuda.

Kudikamo manje strasti rasplamsaju se svaki put u mesecima uoči i nakratko posle biranja novih članova, delom opravdano zato što budu izostavljeni pojedini vrhunski naučnici. Dovoljno je da navedemo da svojevremeno nije izabran sada počivši Branislav Jovanović, u to vreme najcitiraniji srpski naučnik i jedan od najcenjenijih imunologa u svetu. (U minula tri izbora, dakle već devet godina, u prirodnim naukama obavezno je citiranje).

I nije bio i ostao jedini. Kao u latinskoj krilatici (Repetitio mater studiorum est), iznova smo krajem 2009. slušali slična sporenja i osporavanja.

Da li je to jedan od ključnih razloga što neizabrani brže-bolje prionu da sa istomišljenicima ustanove novu akademiju ili učeno bratstvo? Setite se samo Naučnog društva Srbije, jednog od prvih udruženja te vrste, koje i te kako može da se podiči dometima svojih članova.

A šta je sa inflacijom akademika koja, možda, poprima razmere hiperinflacije?

Ukoliko tumačenje potražite od ministarke finansija, guvernera, pa i ministra ekonomije, neizostavno ste na pogrešnom tragu. A koga biste vi, uvaženi čitaoče, pitali?