Nacionalna akademija nauka, Nacionalna akademija za inženjerstvo, Institut za medicinu i Nacionalni naučni savet, svi zajedno predstavljaju osnovno organizaciono ustrojstvo onoga što se u širem smislu podrazumeva pod Nacionalnim akademijama nauka SAD (National Academies of Sciences).
To su potpuno privatna udruženja, a da bi izbegla ma kakvo državno uplitanje od vlade ne dobijaju nikakvu direktnu novčanu podršku. Čak ni hranarinu! Akademici nemaju dodatak, a na godišnju skupštinu dolaze o svojem trošku.
I kada rade u odborima, pišu monografije, saopštavaju lična ili odborska mišljenja, sve to čine besplatno. Smatra se da im je učinjena velika čast samim tim što su pozvani. Dakle, na polzu otačastvu.
Sa oko 2.100 redovnih i 380 inostranih članova, ona je, nema sumnje, najuticajnija naučna ustanova ove vrste u svetu. Dovoljno je navesti da je od osnivanja 1863. do danas u svojima redovima imala oko 200 nobelovaca (pokojnih i živih)!
Redovni (ne postoje dopisni, ili jesi ili nisi) i inostrani članovi biraju se godišnje, i to se smatra najvećim priznanjem naučniku ili inženjeru. Svake godine najviše 72 redovna i 18 inostranih. Iako se mnoga imena predlažu neformalno, formalnu nominaciju podnose jedino članovi Akademije. Takav predlog i lista kandidata su poverljivi: predlaganje i ocenjivanje traju cele godine, a glasanje je uvek u aprilu.
Svi su odabrani na osnovu prepoznavanja višegodišnjih izuzetnih dostignuća u originalnom istraživanju, a u to je uključeno i citiranje u vodećim naučnim časopisima, kao što su „Sajens” i „Nejčer”. Svi izabrani u celosti zaslužuju takvo priznanje, svaki ponaosob je u samom vrhu svoje naučne oblasti! Nije sporno ni da nisu ušli svi koji su to zaslužili.
Podsetiću vas da je u mojoj oblasti, molekularnoj genetici, dugo vladalo uverenje da svakom genu odgovara po jedan protein. Kasnije je promenjeno: jedan gen, jedan polipeptid, što i danas važi za mikroorganizme. Za ovo otkriće dodeljene su dve Nobelove nagrade. Ali 1962. još jedan nobelovac, Žak Mono, radeći sa mikroorganizmima, proširio je ovu tvrdnju čuvenom izrekom: „Što važi za bakteriju, važi i za slona”. I to je, bezmalo, postalo dogma. Na kraju se ispostavilo da ni to nije sasvim tačno: dva istraživača, nezavisno jedan od drugog, dokazali da u ćelijama viših organizama jedan gen može da nadgleda (kontroliše) stvaranje nekoliko proteina!
Oba naučnika su za novo otkriće dobila Nobelovu nagradu.
Sticajem okolnosti s jednim sam nedavno bio u jednom međunarodnom naučnom savetodavnom odboru. U ćaskanju za večerom saznao sam da nije član Američke akademije nauka. Zašto? – upitao sam. A on mi je bez ustezanja uzvratio: „Dok nisam postao nobelovac, nisu hteli da me izaberu; sada kada su me mnogi podržali, ja neću!”
Nacionalna akademija nauka (množina) podeljena je u šest klasa (a potom u brojna odeljenja): fizičke i matematičke nauke, biološke nauke, inženjerstvo i primenjene nauke, biomedicinske nauke, bihejvioralne i društvene nauke i primenjene biološke, poljoprivredne i nauke posvećene životnoj sredini. Dakle, pokriva sve fundamentalne i odgovarajuće primenjene nauke, posebno u područjima bitnim za kvalitetan ljudski život.