Национална академија наука, Национална академија за инжењерство, Институт за медицину и Национални научни савет, сви заједно представљају основно организационо устројство онога што се у ширем смислу подразумева под Националним академијама наука САД (National Academies of Sciences).
То су потпуно приватна удружења, а да би избегла ма какво државно уплитање од владе не добијају никакву директну новчану подршку. Чак ни хранарину! Академици немају додатак, а на годишњу скупштину долазе о својем трошку.
И када раде у одборима, пишу монографије, саопштавају лична или одборска мишљења, све то чине бесплатно. Сматра се да им је учињена велика част самим тим што су позвани. Дакле, на ползу отачаству.
Са око 2.100 редовних и 380 иностраних чланова, она је, нема сумње, најутицајнија научна установа ове врсте у свету. Довољно је навести да је од оснивања 1863. до данас у својима редовима имала око 200 нобеловаца (покојних и живих)!
Редовни (не постоје дописни, или јеси или ниси) и инострани чланови бирају се годишње, и то се сматра највећим признањем научнику или инжењеру. Сваке године највише 72 редовна и 18 иностраних. Иако се многа имена предлажу неформално, формалну номинацију подносе једино чланови Академије. Такав предлог и листа кандидата су поверљиви: предлагање и оцењивање трају целе године, а гласање је увек у априлу.
Сви су одабрани на основу препознавања вишегодишњих изузетних достигнућа у оригиналном истраживању, а у то је укључено и цитирање у водећим научним часописима, као што су „Сајенс” и „Нејчер”. Сви изабрани у целости заслужују такво признање, сваки понаособ је у самом врху своје научне области! Није спорно ни да нису ушли сви који су то заслужили.
Подсетићу вас да је у мојој области, молекуларној генетици, дуго владало уверење да сваком гену одговара по један протеин. Касније је промењено: један ген, један полипептид, што и данас важи за микроорганизме. За ово откриће додељене су две Нобелове награде. Али 1962. још један нобеловац, Жак Моно, радећи са микроорганизмима, проширио је ову тврдњу чувеном изреком: „Што важи за бактерију, важи и за слона”. И то је, безмало, постало догма. На крају се испоставило да ни то није сасвим тачно: два истраживача, независно један од другог, доказали да у ћелијама виших организама један ген може да надгледа (контролише) стварање неколико протеина!
Оба научника су за ново откриће добила Нобелову награду.
Стицајем околности с једним сам недавно био у једном међународном научном саветодавном одбору. У ћаскању за вечером сазнао сам да није члан Америчке академије наука. Зашто? – упитао сам. А он ми је без устезања узвратио: „Док нисам постао нобеловац, нису хтели да ме изаберу; сада када су ме многи подржали, ја нећу!”
Национална академија наука (множина) подељена је у шест класа (а потом у бројна одељења): физичке и математичке науке, биолошке науке, инжењерство и примењене науке, биомедицинске науке, бихејвиоралне и друштвене науке и примењене биолошке, пољопривредне и науке посвећене животној средини. Дакле, покрива све фундаменталне и одговарајуће примењене науке, посебно у подручјима битним за квалитетан људски живот.