Približavajući se svojem 170. rođendanu, Srpska akademija nauka i umetnosti, čini se, doživljava svojevrstan preporod, uprkos povremenim žaokama koje joj upućuju neizabrani kandidati. Koliko se u naše vreme uvažava njen sud i glas?

„Srpska akademija nauka i umetnosti, kao najviša naučna, kulturna i umetnička institucija od posebnog je značaja u Srbiji. Njena uloga u razvoju i organizaciji osnovnih i primenjenih naučnih istraživanja znatno se afirmisala tokom poslednjih nekoliko godina. Vlada Srbije je u toku rasprave o Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja zemlje naglasila da je SANU temelj razvoja naučne delatnosti, a predsednik Republike Boris Tadić očekuje od Akademije podršku za pronalaženje odgovora s kojima se naša država suočava”, naglašava akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU.

Da li je u protekle dve-tri decenije ona bila, i nevoljno i voljno, previše upletena u politiku?

U doba političkog previranja osamdesetih i devedesetih pojedini političari pokušali su da Akademiji pripišu učešće u izvesnim političkim aktivnostima, sasvim neodgovorno i neopravdano. Zlonamerna propaganda političke kamarile, koja nije bila zasnovana na činjenicama, obrušila se na SANU, ne samo u domaćoj već i inostranoj javnosti. Članovi Akademije su tada, kao i u drugim odlučujućim događajima neposredne istorije, uvek imali časne i principijelne stavove.

Akademija se i ranije opredeljivala, a i danas to čini, u svim važnim pitanjima društva – posebno u naučnoj, kulturnoj i umetničkoj delatnosti na osnovu svojih stavova zasnovanih na naučnim merilima.

S kojim istorodnim ustanovama u svetu sarađujete? Koje su od tih najuglednije?

Saradnja sa akademijama i naučnim institucijama u svetu čini važan deo ukupnih aktivnosti. Dosadašnja aktivnost, učešće na međunarodnim naučnim skupovima i razmena istraživača u okviru bilateralnih ugovora sa 17 nacionalnih akademija nauka i predavanja uglednih naučnika iz sveta, obogaćena je multilateralnom saradnjom i učešćem u međunarodnim projektima Evropske unije (FP6, FP7, COST, Eureca, Tempus). SANU je jadan od značajnih činilica regionalne saradnje akademija nauke jugoistočne, srednje i istočne Evrope, crnomorskog bazena, mediteranskih zemalja, a na svetskom nivou sa Savezom akademija nauka Evrope i Interakademijskim panelom.

Članovi SANU sarađuju i sa uglednim naučnim institucijama kao što su: CERN, Ruska akademija nauka, Nacionalni institut za zdravlje SAD, Univerzitet u Ročesteru i Kalifornijski univerzitet u Los Anđelesu, Maks-Plank institut, Kraljevska akademija za književnost, umetnost i starine u Švedskoj, Kineska akademija društvenih nauka, i druge.

Zašto se SANU ne podmlađuje? Zar pedesete nisu vrhunac svačijeg umnog postignuća?

Članovi SANU biraju se na osnovu postignutih rezultata: šta su uradili, a ne šta obećavaju. Stvaralački vek naučnika znatno je produžen i veliki broj daje vredne doprinose čak i posle šeste i sedme decenije života. To ni u kom slučaju ne znači da i mladi ljudi nemaju zavidne stvaralačke uspehe. Smatram da ona treba da bira i mlađe članove. Poslednji izbori iz 2009. to potvrđuju: oko 30 odsto primljenih ima od 50 do 60 godina.

Članstvo je doživotno, što je pravilo u svim akademijama u svetu, počev od najstarijih vremena, što je važno da se izbegnu političke manipulacije i uzurpacije različitih režima. Broj članova je relativno limitiran, tako da ne postoji mogućnost neograničenog primanja.

Moraju li, baš, sva odeljenja da dobiju prinove kada su izbori?

Odeljenja imaju odlučujuću ulogu u predlaganju kandidata, aIzborna skupština definitivnog izbora. Ona se na osnovu individualnih kvaliteta svih predloga odeljenja izjašnjava.

Kako se odupirete da u vaše redove uđu ljudi s vlasti? Nije li neobično i nedolično da ministri budu na listi za prijem?

Mi ne vidimo da to postoji. U dugogodišnjoj istoriji Akademija je u svoje redove birala najbolje na osnovu svoga naučnog i umetničkog doprinosa, ignorišući njihov položaj i učešće u vlasti. Na prvoj Izbornoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na tajnom glasanju, nije izabran kralj Milan Obrenović.

Ne znam da je u proteklih gotovo 170 godina neko izabran, isključivo, na osnovu političkog statusa. Izbori su, po pravilu, bili odraz objektivnih stvaralačkih kvaliteta.

Na osnovu kojih merila stari članovi glasaju za nove? Od kada se citiranje uzima kao bitan pokazatelj naučnog doprinosa?

Izborno telo čine svi članovi SANU i ne vidim razloga da stariji članovi ne biraju nove članove.

U kojoj meri su verodostojna govorkanja da postoje grupe koje se uoči svakog izbora dogovaraju?

Akademici su ljudi kao i svi ostali, što ne isključuje mogućnost konsultacija o budućim kandidatima u proceduri formiranja izbornog mišljenja. Za 36 godina članstva u SANU nije mi poznato da postoje stalne organizovane grupe koje utiču na izbore.

Šta je to što naučnike i umetnike, uspešne ljude u svojim oblastima, neodoljivo mami da postanu akademici?

Pre svega potvrđivanje naučnog statusa koji glorifikuje ugled akademika u društvu. Članstvo u Akademiji ne donosi privilegije, posebno ne materijalne. Pored zvanja treba istaći da ugled akademiku obezbeđuje njegova ukupna delatnost. Naučne institucije, univerziteti i brojne društvene i privredne ustanove treba da koriste potencijal jakih kreativnih ličnosti iz Akademije, bez obzira na njihovu starost.

Koliko akademici utiču na naučnu politiku zemlje?

Proteklih nekoliko godina zapaža se sve značajniji uticaj Akademije u istraživačkoj aktivnosti i kreiranju naučne politike. Brojne međunarodne naučne projekte inicirali su naši članovi, a mnogi su u društvenim i državnim forumima koji kreiraju naučnu i kulturnu politiku, kao što su: nacionalni saveti za nauku, obrazovanje, zdravlje, omladinu i sport, odbranu, spoljne poslove, zaštitu životne sredine i klimatske promene, konkurentnost, uključujući savete Univerziteta, naučnih instituta i privrednih projekata, obeležavanje važnih državnih, naučnih i kulturnih jubileja itd.

Smatrate li da prirodne i tehničke treba da budu pod jednim, a društvene i humanističke nauke i umetnost pod drugim okriljem?

Dosadašnji rad jedinstvene SANU ne implicira stvaranje odvojenih akademija za prirodne i društvene nauke i umetnost. Samostalnost odeljenja pruža mogućnost za potpuno odvijanje aktivnosti svih nauka i umetnosti bez kolizije. Jedinstvena Akademija je garant za uspešno usaglašavanje stavova po svim pitanjima.

Šta se zbiva sa otcepljenim delom koji se prozvao Vojvođanskom akademijom?

Ne postoji otcepljeni deo! SANU je po zakonu jedina nacionalna akademija nauka u Srbiji, koja isključivo predstavlja državu pred svetom. Osnivanje Vojvođanske akademije smatramo promašajem – rezultatom nenaučnih pobuda i izrazom političkih manipulacija. I to nije bilo legitimno, niti podržano u naučnoj i društvenoj javnosti.

SANU ima Ogranak u Vojvodini, u Novom Sadu, sa 25 članova, koji potpuno zadovoljava njenu funkciju i status i učestvuje u radu Akademije održavajući bogatu međunarodnu saradnju, posebno sa zemljama u okruženju. Znači, SANU institucionalno postoji u Vojvodini kao poseban ogranak, što čini nepotrebnim stvaranje i postojanje VANU.

Kakav je stav SANU u odnosu na udruženja koja sebe nazivaju akademijama?

U našoj zemlji postoji nekoliko stručnih i naučnih udruženja koja sebe nazivaju akademijama. To nisu akademije saglasno usvojenim principima koji postoje u svetu, koje nazivamo nacionalnim, kakva je SANU. Sa njima i drugim stručnim i naučnim udruženjima imamo korektnu saradnju.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Iz Karlovog ugla

• Uskoro ćemo imati više akademija nego akademskih građana.

• Da nije primljen u akademiju, nastavio bi školovanje.

• Junače, srećnu RANU (regionalnu akademiju nauke i umetnosti) !

• Prešao sedamdesetu, a još nije akademik.

• Bogoljub Karić i Mira Marković su ruski akademici. A u Srbiji – nigde ih nema.

• Ovo više nisu akademije, već pandemije.

Dragutin Minić