Приближавајући се својем 170. рођендану, Српска академија наука и уметности, чини се, доживљава својеврстан препород, упркос повременим жаокама које јој упућују неизабрани кандидати. Колико се у наше време уважава њен суд и глас?

„Српска академија наука и уметности, као највиша научна, културна и уметничка институција од посебног je значаја у Србији. Њена улога у развоју и организацији основних и примењених научних истраживања знатно се афирмисала током последњих неколико година. Влада Србије је у току расправе о Стратегији научног и технолошког развоја земље нагласила да је САНУ темељ развоја научне делатности, а председник Републике Борис Тадић очекује од Академије подршку за проналажење одговора с којима се наша држава суочава”, наглашава академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ.

Да ли је у протекле две-три деценије она била, и невољно и вољно, превише уплетена у политику?

У доба политичког превирања осамдесетих и деведесетих поједини политичари покушали су да Академији припишу учешће у извесним политичким активностима, сасвим неодговорно и неоправдано. Злонамерна пропаганда политичке камариле, која није била заснована на чињеницама, обрушила се на САНУ, не само у домаћој већ и иностраној јавности. Чланови Академије су тада, као и у другим одлучујућим догађајима непосредне историје, увек имали часне и принципијелне ставове.

Академија се и раније опредељивала, а и данас то чини, у свим важним питањима друштва – посебно у научној, културној и уметничкој делатности на основу својих ставова заснованих на научним мерилима.

С којим истородним установама у свету сарађујете? Које су од тих најугледније?

Сарадња са академијама и научним институцијама у свету чини важан део укупних активности. Досадашња активност, учешће на међународним научним скуповима и размена истраживача у оквиру билатералних уговора са 17 националних академија наука и предавања угледних научника из света, обогаћена је мултилатералном сарадњом и учешћем у међународним пројектима Европске уније (FP6, FP7, COST, Eureca, Tempus). САНУ је јадан од значајних чинилица регионалне сарадње академија науке југоисточне, средње и источне Европе, црноморског базена, медитеранских земаља, а на светском нивоу са Савезом академија наука Европе и Интеракадемијским панелом.

Чланови САНУ сарађују и са угледним научним институцијама као што су: ЦЕРН, Руска академија наука, Национални институт за здравље САД, Универзитет у Рочестеру и Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу, Макс-Планк институт, Краљевска академија за књижевност, уметност и старине у Шведској, Кинеска академија друштвених наука, и друге.

Зашто се САНУ не подмлађује? Зар педесете нису врхунац свачијег умног постигнућа?

Чланови САНУ бирају се на основу постигнутих резултата: шта су урадили, а не шта обећавају. Стваралачки век научника знатно је продужен и велики број даје вредне доприносе чак и после шесте и седме деценије живота. То ни у ком случају не значи да и млади људи немају завидне стваралачке успехе. Сматрам да она треба да бира и млађе чланове. Последњи избори из 2009. то потврђују: око 30 одсто примљених има од 50 до 60 година.

Чланство је доживотно, што је правило у свим академијама у свету, почев од најстаријих времена, што је важно да се избегну политичке манипулације и узурпације различитих режима. Број чланова је релативно лимитиран, тако да не постоји могућност неограниченог примања.

Морају ли, баш, сва одељења да добију принове када су избори?

Одељења имају одлучујућу улогу у предлагању кандидата, аИзборна скупштина дефинитивног избора. Она се на основу индивидуалних квалитета свих предлога одељења изјашњава.

Како се одупирете да у ваше редове уђу људи с власти? Није ли необично и недолично да министри буду на листи за пријем?

Ми не видимо да то постоји. У дугогодишњој историји Академија је у своје редове бирала најбоље на основу свога научног и уметничког доприноса, игноришући њихов положај и учешће у власти. На првој Изборној скупштини Српске краљевске академије, на тајном гласању, није изабран краљ Милан Обреновић.

Не знам да је у протеклих готово 170 година неко изабран, искључиво, на основу политичког статуса. Избори су, по правилу, били одраз објективних стваралачких квалитета.

На основу којих мерила стари чланови гласају за нове? Од када се цитирање узима као битан показатељ научног доприноса?

Изборно тело чине сви чланови САНУ и не видим разлога да старији чланови не бирају нове чланове.

У којој мери су веродостојна говоркања да постоје групе које се уочи сваког избора договарају?

Академици су људи као и сви остали, што не искључује могућност консултација о будућим кандидатима у процедури формирања изборног мишљења. За 36 година чланства у САНУ није ми познато да постоје сталне организоване групе које утичу на изборе.

Шта је то што научнике и уметнике, успешне људе у својим областима, неодољиво мами да постану академици?

Пре свега потврђивање научног статуса који глорификује углед академика у друштву. Чланство у Академији не доноси привилегије, посебно не материјалне. Поред звања треба истаћи да углед академику обезбеђује његова укупна делатност. Научне институције, универзитети и бројне друштвене и привредне установе треба да користе потенцијал јаких креативних личности из Академије, без обзира на њихову старост.

Колико академици утичу на научну политику земље?

Протеклих неколико година запажа се све значајнији утицај Академије у истраживачкој активности и креирању научне политике. Бројне међународне научне пројекте иницирали су наши чланови, а многи су у друштвеним и државним форумима који креирају научну и културну политику, као што су: национални савети за науку, образовање, здравље, омладину и спорт, одбрану, спољне послове, заштиту животне средине и климатске промене, конкурентност, укључујући савете Универзитета, научних института и привредних пројеката, обележавање важних државних, научних и културних јубилеја итд.

Сматрате ли да природне и техничке треба да буду под једним, а друштвене и хуманистичке науке и уметност под другим окриљем?

Досадашњи рад јединствене САНУ не имплицира стварање одвојених академија за природне и друштвене науке и уметност. Самосталност одељења пружа могућност за потпуно одвијање активности свих наука и уметности без колизије. Јединствена Академија је гарант за успешно усаглашавање ставова по свим питањима.

Шта се збива са отцепљеним делом који се прозвао Војвођанском академијом?

Не постоји отцепљени део! САНУ је по закону једина национална академија наука у Србији, која искључиво представља државу пред светом. Оснивање Војвођанске академије сматрамо промашајем – резултатом ненаучних побуда и изразом политичких манипулација. И то није било легитимно, нити подржано у научној и друштвеној јавности.

САНУ има Огранак у Војводини, у Новом Саду, са 25 чланова, који потпуно задовољава њену функцију и статус и учествује у раду Академије одржавајући богату међународну сарадњу, посебно са земљама у окружењу. Значи, САНУ институционално постоји у Војводини као посебан огранак, што чини непотребним стварање и постојање ВАНУ.

Какав је став САНУ у односу на удружења која себе називају академијама?

У нашој земљи постоји неколико стручних и научних удружења која себе називају академијама. То нису академије сагласно усвојеним принципима који постоје у свету, које називамо националним, каква је САНУ. Са њима и другим стручним и научним удружењима имамо коректну сарадњу.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Из Карловог угла

• Ускоро ћемо имати више академија него академских грађана.

• Да није примљен у академију, наставио би школовање.

• Јуначе, срећну РАНУ (регионалну академију науке и уметности) !

• Прешао седамдесету, а још није академик.

• Богољуб Карић и Мира Марковић су руски академици. А у Србији – нигде их нема.

• Ово више нису академије, већ пандемије.

Драгутин Минић