Почетак рада Математичке гимназије није много обећавао. На први уписни конкурс 1966. пријавило се само троје ученика. На поновљена два конкурса прикупили смо око педесетак, а планирано је 60. Зато је почела с радом 19, уместо 1. септембра као све школе.

Временом је постала магнет који је све више привлачио младе таленте.

Зашто је то школа од посебног националног значаја?

Захваљујући јасно постављеним циљевима, организацији и методима рада, строгој селекцији ученика и квалитету наставног кадра, Математичка гимназија се врло брзо уврстила међу најбоље школе те врсте у свету. Од првих дана у извођење наставе, поред стално запослених наставника, били су укључени универзитетски професори и институтски истраживачи (Институт за математику САНУ, Институт за физику, Институт за нуклеарне науке и тако редом). И то је јединствен случај у свету.

У Математичкој гимназији се, дакле, на делу укрштају образовање и наука. Колико је то било плодоносно, најбоље потврђују резултати ученика у настави, на пријемним испитима, на студијама (које се завршавају и пре рока), просечне оцене и број освојених награда у земљи и на међународним такмичењима.

Вест да је седморо наших ученика примљено у Кембриџ могла је да изненади само недовољно упућене. Пре десетак година познати кембрички професори предложили су да ученици Математичке гимназије не полажу пријемни испит за једну од најугледнијих високообразовних установа у свету, што би био јединствен случај.

Нема познатијег факултета и научне установе у нас и свету на којима нису наши бивши ученици: Оксфорд, Кембриџ, Беркли, Харвард, Колумбија, МИТ, Принстон, Стенфорд, и то у свим научним звањима.

Захваљујући изузетним међународним резултатима, Математичка гимназија је 1995. године, у време санкција (једина у ондашњој Југославији), учлањена у Европски савет високих способности (ECHA).

Министарство просвете је прогласило школом од посебног националног значаја 1996, што је поново потврђено 2007.

Најпре је признање стигло из Европе, потом из наше земље.

Многобројне награде и признања, нажалост, нису суштински утицали на положај Математичке гимназије.

Како оправдати и објаснити да ни после 45 година успешног рада, није потпуно решен правно-формални статус? Посебно ако се има на уму да је похађају ђаци седмог и осмог разреда и ученици четворогодишње средње школе.

Из године у годину понављају се невоље с финансирањем припрема и учествовањем ученика на такмичењима у земљи и иностранству.

У Закону о средњим школама до сада није омеђен недељни фонд часова наставника по предметима. Било је предвиђено 12 из математичких дисциплина, 14 из физике и информатике 14, а 16 из осталих предмета седмично. Такву расподелу наметали су: виши ниво наставе, стално стручно усавршавање наставника, писање засебних уџбеника, израда наставних и стално иновирање планова и програма, веће ангажовање у припреми, организацији и реализацији такмичења, специфични пријемни испит... Све то се, углавном, занемарује и своди на стандардне оквире.

Најзад, што није неважно, сматрам неправедним да наставници имају примања на нивоу других школа.

----------------------------------------------------------------------

Академици предавачи

У Математичкој гимназији се од оснивања до данашњих дана поштује начело: будућем ученику потребан је талентован професор. Зато наставу изводе и познати универзитетски професори и научни истраживачи.

Поред академика Војина Дајовића, предавали су: академици Ђуро Курепа, Мило Марјановић и Звонко Марић и професори Јован Малитић, Владимир Мићић, Ариф Золић, Божидар Милић, Десанка Радуновић, Неда Бокан, Зоран Каделбург, Љубомир Протић, Владимир Драговић, Милутин Обрадовић и многи други.

Математичку гимназије више деценија пратио је наш познати социолог, академик Радомир Лукић.