Meni

Penzioneri u Srbiji

Intervju: Radina Todović, državni sekretar Ministarstva rada

Siromašni smo da bismo imali mlade penzionere

Umesto s 35 godina staža i najmanje 53 godine života, žene će ubuduće odlaziti u penziju s napunjene 35,4 godine staža i 53,4 godine života

Da nije sprovedena reforma penzijskog i invalidskog osiguranja, penzijski sistem bi zapao u još teži ekonomski položaj, što bi se odrazilo na sadašnje i buduće penzionere, kaže u razgovoru za „Politiku” Radina Todović, državni sekretar Ministarstvo rada i socijalne politike.

Penzijska reforma je započeta u mandatu prošle vlade, ali MMF insistira da se nastavi s započetim promenama. Na čemu će se bazirati buduća reforma PIO?

Prethodna vlada je nastavila reformu penzijskog sistema započetu još 2002. godine, a ekonomska situacija u zemlji i demografska kretanja doveli su do reforme sistema PIO. Srbija je isuviše siromašna da bismo dozvolili da relativno mladi ljudi odlaze u penziju, što je dovelo do toga da sve manji broj zaposlenih finansira troškove PIO. Da  je reforma započeta početkom devedesetih, sistem PIO svakako bi bio u boljem položaju.

Upravo zbog toga što sistem penzijskog i invalidskog osiguranja neposredno zavisi od demografskih kretanja i ukupne ekonomske situacije, naročito novog zapošljavanja, reforma sistema PIO je kontinuirani proces.

Da li reforma znači samo pooštravanje uslova za penziju?

Reforma ne znači isključivo pooštravanje uslova za odlazak u penziju. Kada  bi naša zemlja ostvarivala ubrzaniji privredni razvoj sa visokom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda, zaposlila veći broj nezaposlenog stanovništva, svakako da bi se to neposredno odrazilo i na sistem PIO i uticalo na mere reforme i u obrnutom smeru.

Međutim, pre svega zbog manjka investicija i visoke nezaposlenosti reforma se svodila na pooštravanje uslova za penzionisanje i druge restrikcije. Pooštravanje uslova za penzionisanje, međutim, ima svoju granicu.

Smatram da bi budući reformski koraci nove vlade prvenstveno trebalo da se odnose na povećanje prihoda Fonda PIO, što znači novo zapošljavanje i poboljšanje odnosa broja osiguranika i broja penzionera, kontrolu naplate doprinosa. U skladu s tim je osnovan Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, koji bi trebalo da zaživi 2013. godine.

Samo razvoj zemlje može neposredno pozitivno da se odrazi i na sistem PIO, smanjenje deficita u fondu, poboljšanje visine penzije aktuelnih penzionera, a sve druge mere mogu da daju pozitivan efekat na kratak rok, ali ne rešavaju osnovni uzrok krize penzijskog fonda, a to su smanjeni prihodi fonda.

Šta MMF očekuje kada je u pitanju nastavak reformi?

Reforme sistema PIO bile su sastavni deo pregovora oko kreditnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je prihvatio sve predloge srpske ekspertske grupe koja je vodila pregovore. I bez aranžmana sa MMF-om, naša zemlja treba da nastavi reformu penzijskog i invalidskog osiguranja, kako bi ovaj sistem zaštitio i sadašnje i buduće penzionere.

Odjanuara 2013. godine žene će odlaziti starije u penziju?

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara  2011. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Tako je, kada je o ženama reč, propisano da pravo na starosnu penziju stiču kad navrše 38 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina života, umesto dosadašnjih  35 godina staža i bar 53 godine života. Međutim, u cilju omogućavanja postupnog prelaska na nove uslove, prelaznim odredbama Zakona propisano je postepeno podizanje oba navedena uslova na godišnjem nivou, i to počev od 1. januara 2013. godine, zaključno sa 31. decembrom 2022. godine.

U skladu sa trajanjem ovog prelaznog perioda, utvrđena je i dinamika povećanja propisanih uslova u pogledu godina staža osiguranja i godina života. Tako se oba navedena uslova najpre istovremeno povećavaju za po četiri meseca na godišnjem nivou do 31. decembra 2015. godine, a od 2016. godine nadalje, propisani uslov u pogledu godina života povećava se za po šest meseci na godišnjem nivou, dok će se uslov kada je reč godinama staža i dalje povećavati za po četiri meseca godišnje.

Prema tome, žene će još ove godine pravo na starosnu penziju moći da ostvarepo starom, odnosno kad navrše 35 godina staža i najmanje 53 godine života, a od 1. januara 2013. godine, kada počinje povećanje navedenih uslova za po četiri meseca, u mirovinu će moći pošto navrše 35,4 godine staža i najmanje 53,4 godine života.

U 2014. godini moći će da se penzionišu kada navrše 35,8 godina staža i najmanje 53,8 godine života, u 2015. godini  s navršenih 36 godina staža osiguranja i najmanje 54 godine života, a u 2016. godini, s 36,4 godine i 54,6 godina života, i tako postepeno zaključno sa 2022. godinom, kada će žene pravo na starosnu penziju sticati kad navrše 38 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i šest meseci života.

Da li su za odlazak u penziju potrebna oba ova uslova?

Za odlazak u penziju potrebno je da budu ispunjena oba propisana uslova, dakle, i godine života i staža osiguranja, a u staž osiguranja može se utvrditi samo period za koji su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, što se može blagovremeno proveriti dobijanjem listinga u Fondu PIO.

Treba reći da su se postepeno menjali uslovi za ostvarivanje prava i za muškarce, pa je danas starosni uslov za muškarce 65 godina života, a 60 za žene i za oba pola, najmanje 15 godina staža osiguranja. Dakle, za relativno kratko vreme je starosna granica podignuta za pet godina. Pored toga, uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju veoma su pooštreni, tako da invalidsku penziju mogu da ostvare isključivo radno nesposobni osiguranici.

Kakvi su efekti dosadašnje reforme PIO?

Efekti dosadašnje reforme, koja se sprovodi od 2002. godine pozitivni su, jer je zaustavljen priliv novih penzionera, koje bi u postojećim ekonomskim uslovima bilo teško finansirati. Time se neposredno uticalo i na zaustavljanje visokog rasta deficita fonda, a što znači i sredstava budžeta kojima se pokriva deficit. Pozitivni efekti reforme su i što je u uslovima ekonomske krize uspostavljena redovnost isplate penzija i što su svi dugovi penzionerima iz prethodnog perioda isplaćeni. Pored toga, vlada prethodnog mandata je zaštitila visinu penzije uspostavljajući formulu za usklađivanje penzija sa istim parametrima kao i za zarade u javnom sektoru, tako da rast penzija prati rast zarada u javnom sektoru.

Na taj način je politika rasta i penzija i plata u javnom sektoru postala zajednička odgovornost cele vlade, a ne samo pojedinih resora. Iako su prosečne penzije relativno niske, ipak je preduzetim merama sačuvana njihova realna vrednost i postignut određeni rast u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda. I zaposleni i penzioneri su u istom položaju i njihov socijalni status neposredno zavisi od razvoja zemlje, tako da je pred budućom vladom težak, ali rešiv zadatak, da pokrene novi investicioni ciklus i zaposli stanovništvo.

Jasna Petrović
objavljeno: 27.05.2012

Poslednji komentari

Bozana Stanic | 31/05/2012 21:41

Bonn Berlin niste u pravu kad kazete da radnici ne kreditiraju drzavu kad ulazu u fondove za penzije. Iz tih ulaganja izgradjene su mnoge bolnice, odmaralista, banje kojima ako bi se dobro poslovalo fond nikad ne bi bio u manjku. To sto je drzava obespravila PIO fond i ono sto se uzima od danasnjih zaposlenih odmah izadje iz kase da se postojecim penzionerima isplate penzije govori samo o losem poslovanju za koje postojeci penzioneri nisu uopste krivi. Vi ste isto tako rekli meni da pricam kojesta kad sam napisala da placam $1000 mesecno za zdravstveno osiguranje za sebe i muza u USA. Nazalost ja ne pricam kojesta i ne radim to sto imam ogromnu platu, nego sto nemam izbora. Zato 50 miliona Amera nema uopste zdravstveno osiguranje i ako se, nedaj boze, ozbiljno razbole cesto im se u kuce oduzimaju da se naplate bolnicki troskovi. Lako mozete proveriti ako sumnjate. Znam da vama koji zivite u Nemackoj ovo izgleda nemoguce, ali, nazalost, jeste.

Jovana Dada | 01/06/2012 13:33

U Apsurdistanu(dobar naziv za nasu zemlju)sve je u stilu.Ili ljudi izigravaju invalide(i svi to znaju)da prestanu da rade i odu u privatluk(a drzava zeli da nema nezaposlene,pa loptu prebacuje penz fondu-praksa iz90.ih)ili te bolesnog,bez lekova,izrabljenog teraju da radis do smrti.Kod nas ljudi pre svega nisu motivisani da rade jer su im plate saljive.Ni za svecu.Razlika izmedju penzije ne opravdava odlazak na posao,a radno vreme je cist gubitak-bolje da se raducka u sivoj ekonomiji.Ipak,bice kako tata(MMF)kaze.

пајсије пајсије | 06/06/2012 13:58

Е ово ти је права тема. Најбоље ће бити кад се пензије не буду добијале тј. кад неко сличан вама донесе закон да се доживотно ради. Можете евентуално да прихвастите да нас мртве рециклирате о троишку државе да би заштитили јадне породице. То је изгледа оно чему тежите.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije