U svom Ugovoru sa narodom, tokom septembarskih izbora 2000, DOS je među 10 prvih obećanja uvrstio i otvaranje dosijea tajnih službi. Tek 22. maja 2002, i to na pritisak javnosti, vlada je usvojila Uredbu o skidanju oznake poverljivosti s dosijea vođenih o građanima Republike Srbije, kaže dr Bogoljub Milosavljević, profesor Univerziteta „Union”, u odgovoru na naše pitanje kada su započeti prvi razgovori o normativnom statusu tajnih dosijea.

Naš sagovornik je autor niza stručnih radova i projekata iz ove oblasti, a s Đorđem Pavićevićem je 2001. objavio knjigu „Tajni dosijei”.

– Prema pomenutoj uredbi – podseća Milosavljević – mogao se ostvariti uvid samo u dosijee iz kategorije „unutrašnji neprijatelj”, ali u prostorijama i pod nazorom RDB. Na identičan način je ovo pitanje tada rešila i Crna Gora. Rezultat primene uredbe bio je slabašan, a Ustavni sud je istu ukinuo 2003. jer se materija podataka o ličnosti može uređivati samo zakonom, a ne uredbama vlade.

Koliko je predloga zakona do sada bilo i dokle se u tom poslu stiglo?

Nijedan zakonski tekst nije stigao ni do vlade. Dve nevladine organizacije (Centar za antiratnu akciju i Centar za unapređivanje pravnih studija) ponudile su 2001. modele zakona. Oni su razmotreni na skupu koji je u Vrnjačkoj Banji, u februaru 2002, organizovao Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova. Tada je zaključeno da se ta dva modela objedine, što su pomenute nevladine organizacije učinile. Međutim, kada je tekst dostavljen MUP-u i direktoru BIA, iz njihovih odgovora se jasno videlo da su oni protiv otvaranja dosijea. Kasnije se pojavio i model zakona koji je pripremio SPO (2004), ali ni taj tekst nije ušao u zvaničnu proceduru. Koliko mi je poznato, drugih predloga nije bilo. Sada je aktuelizovana priča o tom predlogu SPO-a i najavljuje se da postoji spremnost za donošenje zakona, kako u vrhu DS-a, tako i u BIA.

Šta je glavna prepreka u donošenju takvog zakona?

Čini se da postoje brojne prepreke – od zaziranja službi bezbednosti da se otkriju njihovi saradnici, metodi rada, pa i zločini, do mogućih povreda interesa nacionalne bezbednosti. Može se zaključiti i da su pojedine političke stranke protiv otvaranja dosijea, bilo zato što su njihovi čelnici bili upleteni u prljave rabote službi ili zbog njihove uloge i veza u prethodnom periodu.

U čemu se ogleda važnost otvaranja dosijea?

Objektivno gledano, otvaranje dosijea je veoma važno za prevladavanje prošlosti i ispravljanje brojnih nepravdi koje su mnogi ljudi zbog svojih političkih stavova pretrpeli od ranijih represivnih režima. Međutim, ono mora da se pomiri sa interesima zaštite pojedinaca i interesima nacionalne bezbednosti. O tim važnim stvarima je svaka zemlja koja je otvarala dosijea vodila računa, uključujući i najpotpunije otvaranje dosijea u slučaju istočnonemačkog Štazija. Objaviti imena saradnika službi nije nimalo pametno i moglo bi se desiti da ti ljudi pretrpe silnu štetu, iako nisu svi sarađivali zbog lične koristi ili dobrovoljno.

Da li u ovom delikatnom domenu parcijalni (privatno-stranački) interesi odnose prevagu nad opštim javnim interesom?

Domen je zaista veoma delikatan i najmanje je poželjno da se otvaranje dosijea koristi u svrhe političkih obračuna ili u nekom privatnom interesu. Postoji jasan opšti interes – da se zadovolji pravda, obeštete i rehabilituju žrtve, ispravi ono što se može ispraviti i prekine jednom za svagda s represijom neistomišljenika i zloupotrebom službi bezbednosti u te svrhe. Na taj način bi se omogućila i prava osnova za reformu tih službi. Svaka lično ili politički motivisana osveta ne sme biti cilj jer bi se time stvarale nove nepravde umesto da se uklone stare.

Ko uopšte kontroliše tajne dosijee i ko njima manipuliše, političari ili taje službe?

Sve dok su dosijei u posedu tajnih službi – i vojnih i civilne – te ih službe jedino kontrolišu i postojaće mogućnosti za manipulaciju, kako od samih nesavesnih ljudi iz tih službi, tako i od nesavesnih političara. Upravo je oduzimanje svih takvih dosijea iz poseda službi i njihovo stavljanje na uvid građanima o kojima su dosijei vođeni prvi cilj budućeg zakona, a zatim i omogućavanje vođenja postupaka za povraćaj prava, obeštećenje, itd. Tu je i mogućnost korišćenja dosijea za lustraciju, koja opet nameće veliki oprez. Sve u svemu, taj posao treba otpočeti donošenjem jednog adekvatnog zakona i to što pre, a za dobar zakon imamo dosta iskustava iz drugih zemalja, na čijim se greškama vredi i te kako učiti.

Kakva su ta iskustva?

Zbog uloge mrskih tajnih službi bivših komunističkog režima i njihovih dosijea, u većini tih država nove vlasti su težile da odmah oduzmu i otvore dosijee, s ciljem da se namire dugovi prema žrtvama i ostvari pravo na istinu o sopstvenoj prošlosti, ali i da se spreči zloupotreba podataka iz dosijea. U nekim državama ti viši i pravedni ciljevi zamenjeni su isključivo onim manje vrednim, progonom sitnih doušnika bivših tajnih službi. Najcelovitiji i najkvalitetniji pristup u otvaranju dosijea i ostvarenju ideala tranzicione pravde ostvaren je za područje Istočne Nemačke. Uz određene probleme, ova materija regulisana je zakonski u Albaniji (1995), u Mađarskoj i Češkoj (1966), u Bugarskoj (1997. i 2001), a u Rumuniji i Makedoniji 1999. godine. Na tom planu ništa nisu učinile Rusija, Slovenija i Hrvatska.

Sl. K.

-----------------------------------------------------

Spala knjiga na 63 strane

Kada smo 2002. istraživali za „Politiku” da li je postojao plan za likvidaciju golootočana iz 1979. pod šifrovanim nazivom „Munja”, što je tvrdio akademik Dragoslav Mihailović, objavili smo i njegovo svedočenje da je u političkoj policiji godinama narastao njegov dosije vođen pod brojem 71-1-19077.

Svoj dosije Mihailović je video na osnovu Uredbe o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti, donete 31. maja 2001. godine.

Mihailovićev dosije stigao je kasnije u Arhiv Srbije, a u kakvom je stanju, naš poznati pisac posvedočio je pre nekoliko meseci za „Politiku”, u razgovoru s kolegom Zoranom Radisavljevićem.

„Moj dosije imao je oko 250 do 300 strana. Međutim, kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, u mom dosijeu ostale su samo 63 strane. Takvo sam obaveštenje dobio. Iz nekadašnje velike fascikle nestalo je i rešenje republičkog sekretara Unutrašnjih poslova Viobrana Stanojevića, o operaciji ’Munja’. Na spisku je bilo i moje ime. Tu operaciju, mi golootočani razumeli smo kao listu za likvidaciju”, rekao je Mihailović.

Sl. K.

----------------------------------------------------

Karlov ugao

. Kad se budu otvorili policijski dosijei, zatvoriće se mnoga prijateljska, rođačka i kumovska vrata.

. Srbija će uskoro biti podeljena na Žuniće i Čvoroviće.

. Godinama sam životario skromno, ne sluteći da sam strani plaćenik.

. Pisci dosijea su kuburili s gramatikom i pravopisom, ali kreativnost im je bila neiscrpna.

. Doušnici nisu marili za pare. Radili su za čast i slavu.

. Mnogi bi progutali dosijea koja su pisali. Da ne padnu prijatelju u ruke.

. Komšija je sumnjičavo čitao moje knjige, a onda je počeo da piše.

Dragutin Minić