Meni

Transplantacija organa

Srbija na začelju po broju hirurških zahvata

Najbolje rezultate u broju transplantacija ima Španija. – Svaki dan 18 osoba na planeti umre čekajući bubreg, jetru, srce...

Operaciona sala na VMA

Iako se u našoj zemlji mnogo šta promenilo i poboljšalo u oblasti transplantacije organa, Srbija se i dalje nalazi na začelju po broju obavljenih intervencija, ali i zaveštanih organa građana. Sve zemlje u svetu kubure sa nedostatkom neophodnih organa, ali su daleko ispred nas po brojnim parametrima. Prema procenama stručnjaka, iza Srbije se po broju obavljenih intervencija nalaze samo Albanija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Slovenija je sto milja ispred naše države, dok susedna Hrvatska krupnim koracima grabi napred i ima zabeležene odlične pomake u poslednjih nekoliko godina.

Najbolje rezultate u svetu u ovoj oblasti ima Španija, koja je jedina zemlja u kojoj se lista čekanja neprestano smanjuje. Lekari ove zemlje stalno napominju da su uspehe postigli zahvaljujući dobro isplaniranoj organizaciji rada, motivaciji medicinara, podršci nadležnih organa, medija i čitavog društva.

Prema nekim podacima, u Evropi oko 65.000 ljudi čeka na transplantaciju organa, a svakih 11 minuta u svetu neko novo ime medicinari stavljaju na listu čekanja za novi organ. Činjenica je da svaki dan 18 osoba na planeti umre čekajući bubreg, jetru, srce... I u Evropskoj uniji postoji disproporcija između manjka donora i rastućih lista čekanja na transplantaciju, pa je pre dve godine u EU umrlo 4.317 pacijenata na listama za presađivanje organa: 1.906 bubrežnih bolesnika, 1.320 sa obolelom jetrom, 662 nisu dočekala novo srce, a 429 pluća.

Kod nas se transplantacije organa obavljaju u Vojnomedicinskoj akademiji, Kliničkom centru Srbije, kliničkim centrima u Novom Sadu i Nišu, dok se u beogradskom Institutu za majku i dete sprovodi presađivanje koštane srži, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj transplantacije bubrega i jetre.

Najviše je zabeleženo presađivanja bubrega, ali je i dalje lista čekanja na ovaj organ velika. Lekari ističu da se novi bubreg može dobiti na dva načina – od živih srodnika i putem takozvane kadaverične transplantacije, odnosno od osobe kod koje je utvrđena moždana smrt.

„Kadaveričan bubreg može da se presadi u prva 24 sata, odnosno najkasnije do 48 sati od smrti donora, jer ukoliko se do tog vremena presađivanje organa ne uradi, šansa da neko od 1.500 bolesnika dobije bubreg – pada u vodu”, kažu nefrolozi.

Iako je neprocenjivo koliko ova intervencija može pomoći pacijentu da nastavi da živi normalnim životom, tu su i ekonomski razlozi, jer je lečenje hemodijalizom od dva do tri puta skuplje u odnosu na transplantaciju bubrega.

–  Zadovoljan sam kako se odvija proces transplantacije bubrega u našoj ustanovi. Obavili smo 40 kadaveričnih presađivanja bubrega u 2009. godini  –  naglasio je profesor dr Drago Milutinović,  načelnik Centra za transplantaciju bubrega KCS-a.

Stručnjaci naglašavaju da je veoma značajno to što je naša zemlja nedavno dobila Zakon o transplantaciji organa, koji je inače jedan od preduslova da se naša zemlja uključi u „Eurotransplant”, neprofitnu međunarodnu organizaciju koja posreduje i koordinira razmenom organa za transplantaciju na teritoriji sedam evropskih država, a preko koje bismo mogli da razmenjujemo organe za transplantaciju sa drugim zemljama. Novim zakonom zabranjena je trgovina organima, kao i reklamiranje potreba za organima, oglašavanje doniranja, reklamiranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika u sredstvima javnog informisanja.

Propisima je predviđeno i formiranje nacionalne agencije za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima, a koja bi imala zadatak da vodi nacionalni program transplantacije.

Lekari ističu da bi uključivanjem Srbije u mrežu „Eurotransplanta” došlo do poboljšanja dostupnosti organa neophodnih našim pacijentima sa oboljenjima koja se na drugi način ne mogu izlečiti, a lekari iz Srbije otići će na usavršavanja i steći će nova iskustva koja će unaprediti ovu oblast.

Ipak, mnogi očekuju organizovanu ulogu države u stvaranju centara za donore organa i da će se u narednoj godini jedino organizovanjem raznih akcija i boljom koordinacijom zdravstvenih ustanova nešto pomeriti sa mrtve tačke.

Ono što bi mogla da bude novost u ovoj oblasti jeste prva transplantacija materice na ovim prostorima sa živih donora, koju bi, prema najavama, mogli da urade lekari Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”.Transplantacija materice je teži poduhvat, ali je jedina nada ženama koje su rođene bez materice ili su ostale bez nje. Medicinari ne sumnjaju da će ova operacija uspeti, a jedino ostaje pitanje da li će dame moći da iznesu trudnoću. Četiri pacijentkinje već su pronašle donore i u braku su, što je uslov za ovakav zahvat. Inače, transplantacija materice sprovodi se kod žena koje pate od takozvanog rokitanskog sindroma, odnosno koje su rođene bez materice i vagine. Statistika kaže da se na 4.000 novorođenih devojčica jedna rodi bez materice i vagine.

--------------------------------------------------

Prva intervencija u Institutu za majku i dete

Pre mesec i po dana u Srbiji je urađena prva transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnog davaoca iz Registra davalaca koštane srži. Ova intervencija predstavlja istorijski pomak u programu transplantacije u našoj državi, a rezultat je izuzetnih napora, saradnje i koordinacije stručnjaka tri vrhunske zdravstvene institucije: Instituta za transfuziju krvi Srbije, VMA i Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić”, koji rade na Nacionalnom programu za transplantaciju.
Dr Dragana Vujić, načelnik Službe za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju Instituta „Dr Vukan Čupić”, kaže da je veoma značajno što se pokrenulo obavljanje ovih transplantacija i da je to jedan korak dalje u ovoj oblasti.

– Cilj je da mali pacijenti ne idu na transplantacije u inostranstvo, već da se one ovde obavljaju. To će biti realnost kada bude kompletno završen projekat „Obezbeđivanje uslova za transplantaciju koštane srži kod dece”. Predviđeno je da projekat traje tri godine, ali to zavisi od finansijskih sredstava. Kada bi se više intervencija obavljalo ovde, to bi bila velika ušteda za državu – istakla je dr Vujić.

U Institutu za majku i dete dosad je obavljeno 99 transplantacija koštane srži od srodnih davalaca. Intervencije su koštale od 5.000 do 85.000 evra, dok u inostranstvu staju oko 200.000 evra.

---------------------------------------------------

Ko može da da organ

Davalac organa može biti osoba starija od 18 godina ako ima potpunu sposobnost za rasuđivanje i donošenje odluka i koja je srodnik primaoca u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i pobočni srodnik zaključno sa trećim stepenom srodstva. Ako ne postoji mogućnost da ove osobe doniraju organ, davalac može da bude supružnik, odnosno vanbračni partner, usvojitelj, usvojenik, kao i neka druga bliska osoba sa kojom je primalac u prisnom ličnom odnosu. Neophodno je postojanje pismenog pristanka davaoca, koji se može povući najkasnije do momenta početka pripreme davaoca za uzimanje organa. S druge strane, uzimanje organa od umrlog obavlja se posle dijagnostikovanja i utvrđivanja moždane smrti na osnovu medicinskih kriterijuma.

Transplantaciju bubrega u Srbiji čeka više od 1.100 ljudi, jetre oko 200, srca oko 30 pacijenata. Procenjuje se da zbog nedostatka organa ovde godišnje umre 30 ljudi.

---------------------------------------------------

Intervencija bubrega jevtinija od dijalize

Stručnjaci objašnjavaju da je kod nas presađivanje organa jevtinije nego u drugim zemljama. Recimo, transplantacija bubrega u Rusiji košta oko 55.000 evra, dok je u Srbiji oko 16.000 evra. Pacijenti koji zbog oboljenja bubrega nekoliko puta nedeljno moraju da idu na dijalizu mnogostruko više koštaju državu – godišnje oko 16.000 evra po bolesniku. Zahvaljujući novim lekovima, jednogodišnje „preživljavanje” bubrega veće je od 90 odsto. Koliko će neko godina živeti posle transplantacije najviše zavisi od toga da li će organizam dobro prihvatiti novi organ, ali i od brojnih imunoloških i neimunoloških faktora.

D. D. K.
objavljeno: 03/01/2010

Poslednji komentari

Ljubica  | 03/01/2010 18:23

Zdravstveni sistem ne uziva poverenje i postovanje gradjana. S obzirom na, nazalost nemali, broj automobilskih nesreca, broj obolelih koji umiru cekajuci bio bi daleko manji. Ovako ostaje nam razmisljanje vecine stanovnika da od zdravstvenog sistema nisu dobili nista narocito, pa ne postoji razlog da im ista i daju. Jedino kada bi uveli da vlasnici donorskih kartica nemaju obavezu participacije ili im se odobravaju usluge koje nisu standardno na teret osiguranja, na pr. stomatoloske, mozda bi se nesto promenilo. Ostaje pitanje humanosti, ali ako zdravstveni radnici zahtevaju od dece overenu zdravstvenu knjizicu bilo bi neukusno da se na nju pozivaju.

brana - | 09/02/2011 19:39

Najbolji rezultati u ovoj oblasti postigli bi se kada bi se uveo sistem negativnog izjašnjavanja - da svako sa punoletstvom postaje i donor organa, ukoliko se ne izjasni da to ne želi.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije