Meni

Transplantacija organa

Zaveštanje organa spasava život

U VMA se nadaju da će transplantacioni tim uskoro raspolagati i helikopterom, za brže prenošenje organa od jedne do druge ustanove

Dr Tomica Milosavljević sa pacijentkinjom kojoj je presađen bubreg na niškoj Klinici za nefrologiju (Foto Beta)

Kada joj je 2004. godine urađena transplantacija bubrega, J. R. (33) iz Čačka nije ni slutila da će samo pet godina kasnije postati majka. Ova mlada žena je nedavno u Vojnomedicinskoj akademiji, gde joj je urađeno i presađivanje organa, carskim rezom donela na svet dečaka teškog 3.400 grama, i to 15 dana pre očekivanog termina.

J. R. kaže da se odlično oseća, da jedva čeka da izađe iz bolnice, kao i da je slučajno ostala u drugom stanju i odlučila da rodi bebu, bez obzira na moguće komplikacije.

– Čim sam se probudila iz anestezije odmah sam pitala kako je beba. Punu podršku su mi dali dr Violeta Rabrenović sa VMA i dr Aleksandar Ljubić iz GAK-a u Višegradskoj ulici. Puno toga mi se dogodilo, jer nije svejedno kada vam je potreban novi organ i kada morate na operaciju.

Imala sam sreće da sam samo dva meseca čekala, moj tata mi je dao bubreg. Posle transplantacije sam redovno dolazila na kontrole. Moja majka već 10 godina ide na dijalizu i poznato mi je koje su muke kada se čeka organ. Ljudi ne razmišljaju koliko je važno biti donor i produžiti nekome život – istakla je hrabra Čačanka, naglašavajući da je posle presađivanja bubrega nastavila da živi normalno, da redovno ide na skijanje, da radi i izlazi i da nije ni slutila da postoji mogućnost da ostane u drugom stanju.

Na Odeljenju hirurške intenzivne nege VMA leži i Nenad Lazić (43), iz Gnjilana, koji je na novu jetru čekao tri meseca. Transplantacija organa mu je nedavno urađena u ovoj ustanovi, a kako kaže, sada se dobro oseća i jedva čeka da se vrati porodici. Lazić za „Politiku” ističe da mu je kroz glavu, dok je čekao intervenciju, „prolazilo” pitanje: da li će dočekati dan da dobije novu jetru i time šansu da nastavi da živi. Pre dve godine je otkrio da ima teško oboljenje jetre, ali da je to nešto što može da se leči. U junu se suočio sa dodatnim tegobama i padom imuniteta... Presađivanje jetre je bilo jedino rešenje.

– Osećao sam nevericu kada su mi saopštili da su našli jetru koja je kompatibilna. Razmišljao sam ranije o tome da zaveštam organe, ali je uvek bila priča da je to nešto nesigurno. Sada sam se uverio u suprotno. Moja deca će sigurno to uraditi, čim postanu punoletni – istakao je Lazić.
Pošto živi u Nišu, u kliničkom centru u ovom gradu mu je javljeno da postoji organ za njega, pa su medicinari istog trenutka počeli da rade analize da bi se utvrdilo da li će baš tu jetru njegov organizam prihvatiti. Stigao je i tim iz Vojnomedicinske akademije, zadužen za uzimanje organa, pa je ekipa lekara, zajedno sa njim, sanitetskim vozilom iz Niša krenula za Beograd. Kada su stigli u VMA, sve je bilo spremno za intervenciju. Operacija Nenada Lazića trajala je oko 10 sati.

Zgrada Vojnomedicinske akademije
– Sećam se da je oko operacione sale bilo oko 50 ljudi koji su čekali da se postupak obavi. Spavao sam čak 36 sati posle presađivanja organa. Nadam se da ću se brzo oporaviti – dodao je naš sagovornik.

Ovo dvoje pacijenata imalo je sreće – nisu dugo čekali na nove organe, zahvaljujući kojima im je produžen život. Mnogi od građana Srbije često ne dožive transplantaciju, jer se mali broj ljudi odlučuje na zaveštanje organa, a samim tim, nema dovoljno kandidata od kojih se, kada se nalaze u stanju moždane smrti, mogu uzeti bubreg, jetra, srce...

Transplantacije su za stručnjake VMA rutinska stvar, jer iz godine u godinu beleže sve više obavljenih intervencija. Ova ugledna medicinska kuća je pokrenula 2002. godine akciju zaveštanja organa, tako da je do sada donorske kartice u njoj dobilo oko 24.500 ljudi.

Pukovnik profesor dr Nebojša Stanković, načelnik Grupe hirurških klinika VMA, objašnjava da su posle transplantacije organa pacijenti izuzetno srećni i zadovoljni što su dočekali trenutak da dobiju novi organ, uvek sa optimizmom i pozitivnim osećajem da će oporavak dobro proteći.

– Dosad smo u VMA uradili sedam transplantacija jetre. Ovaj postupak zahteva multidisciplinarni pristup i može se obavljati samo u centrima koji poseduju tehničke i kadrovske uslove za takvu intervenciju – smatra dr Stanković.

Profesor dr Darko Mirković, rukovodilac tima za transplantaciju organa u VMA, kaže da ova ustanova jedina ima mobilnu ekipu koja može da obavi program transplantacije, kao i da je u ovom poslu veoma važna saradnja sa drugim ustanovama: Kliničkim centrom Srbije, Kliničkim centrom u Nišu, Novom Sadu...

– Naš tim je uvek spreman da u roku od 20 minuta krene u ustanovu gde je potrebno uzeti organe sa osobe koje se nalaze u stanju moždane smrti. Dakle, sanitetskim vozilom odemo u Niš, uzmemo organe koje čuvamo u specijalnim kontejnerima za transport i donesemo ih u VMA, gde se dalje obavi proces presađivanja. Inače, imamo odlične timove za transplantaciju jetre i bubrega, a nadamo se vrlo brzo i pankreasa. Obavili smo 28 presađivanja bubrega u 2009. godini. Tim ljudima je spasen život, osposobljeni su da se vrate u normalne životne tokove – objasnio je dr Mirković.

Naš sagovornik se nada da će transplantacioni tim uskoro raspolagati i helikopterom koji će omogućiti brže prenošenje organa, jer bi tako za sat vremena, sa kraja zemlje, organi pristigli do operacione sale.

Dr Milić Veljović, načelnik Odeljenja hirurške intenzivne terapije, dodaje da imaju dobru opremu i stručne timove, kao i želju da saradnja sa drugim kliničkim i zdravstvenim centrima bude na maksimalnom nivou.

– Humanost našim ljudima nije strana, jer je poznato koliko puno građana daje krv. Ali, neophodno je promeniti svest ljudi, kako bi bilo više onih koji će zaveštati organe – smatra dr Milić Veljović.

Profesor dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, smatra da je neophodno kod ljudi razbiti zablude u vezi sa zaveštanjem organa i da će tek onda kada u zemlji oko 3,5 do četiri miliona građana bude potpisalo donorske kartice, biti obavljeno 300 do 400 presađivanja bubrega i oko 30 transplantacija jetre. Trenutno oko 1.350 ljudi čeka na transplantaciju bubrega.

– Neki povezuju zaveštanje organa sa korupcijom, pa zato treba objašnjavati ljudima da postoji lista čekanja za transplantaciju organa i da potencijalni organ ne odgovara svakome, već se gleda imunološki profil pacijenta. Pacijenti kojima je urađena transplantacija nisu bogataši, nema privilegovanih kada je reč o ovim intervencijama. Mnogi građani ne razlikuju šta znači biti u komi i nalaziti se u stanju moždane smrti. Neki misle da će osoba koja doživi moždanu smrt da se probudi, a ne shvataju da to neće da se dogodi i da bi mnogim pacijentima bio spasen život kada bi rodbina te osobe dala pristanak da joj se uzmu organi i presade onima koji dugo na to čekaju – dodao je dr Kovačević.

Kako kaže naš sagovornik, veliki broj Srba je sujeveran, pa smatra da će time što zavešta organ sebi nešto da izbaksuzira i da će onda nešto da mu se dogodi, dok jedan deo javnosti ne vidi u tome nikakav interes i zbog toga ne želi da uzme donorsku karticu.

– Oko 20 puta su veće šanse da neko dobije organ, nego što će njegovi organi biti uzeti za transplantaciju. Vera nema veze sa tim, jer je Srpska pravoslavna crkva dala blagoslov za ovaj postupak, katolička takođe, dok transplantaciju podržavaju i Jevreji i muslimani. Ljudi se ponekad i plaše misleći da će neko ako čuje da su zaveštali organe, da ih sačeka negde u mraku i udari po glavi – dodao je dr Kovačević.

Stručnjaci sa VMA smatraju da treba malo vremena da bi se razvile transplantacije srca, pluća i creva, jer je neophodno obučiti one ljude koji će raditi te operacije, ali i one koji će uzimati organe sa preminulih.

– Trebalo bi na neki način i stimulisati ljude koji se bave transplantacijama. Samo za jednu intervenciju je uključeno između 30 i 50 ljudi. Kada je reč o oporavku pacijenata posle intervencije, oni dolaze na kontrole u početku više puta mesečno, a kasnije jednom u 30 dana – istakao je dr Kovačević.

Danijela Davidov Kesar

Informacije za buduće davaoce

Oni koji žele da zaveštaju organe, sve informacije o tome mogu da dobiju na VMA putem telefona 011/3670-784. Posle kratkog razgovora sa nekim od medicinara ove kuće, zainteresovana osoba ostavlja adresu i za dva do tri dana će dobiti formular i karticu koje treba da popuni i vrati poštom. Posle tog postupka, njihova imena će biti dodata na spisak onih koji su zaveštali organe.

Inače, donori organa ne mogu da budu dijabetičari, oboleli od malignih bolesti, teški srčani bolesnici, oboleli od oboljenja bubrega i jetre, psihički oboleli građani, kao i zavisnici od psihoaktivnih supstanci.

U Kliničkom centru u Nišu informacije o zaveštanju organa mogu se dobiti putem broja 018-231-057 ili 018-530-856, a u Novom Sadu u donorskom centru 021-520-141.

Sve informacije o transplantaciji, građani Srbije mogu dobiti i pozivom na broj telefona 0800-111-800. Razgovor je besplatan.

objavljeno: 03/01/2010

Poslednji komentari

Гоца Сликарка  | 03/01/2010 10:48

Када ће почети плаћање даваоцима крви, не бисте имали толико бочица колико би било даваоца, а исто мислим и за органе. Требало би бити и добровољно и плаћено давање, па ко како хоће. Да ли зна неко колико се плаћа у некој европској земљи давање крви и како је то тамо решено?.

Dragana  | 05/01/2010 23:18

Nas ministar zdravlja bas voli da se slika.Sto da ne.Bas je fotogenican.

lidija O. | 10/01/2010 20:28

Čestitam gospođi iz Čačka. Moj sin će 25 januara ove godine napuniti 10. godina. Rođen je posle transplantacije bubrega - ista priča ali ova se odigrala na Kl. centru Srbije. Raste i razvija se kao i sva duga deca,voli crtaće, kompjuterske igrice , na satelitu obožava rendžere. Ono što je najvažnije osim vakcina NIKAD NIJE PRIMIO INJEKCIJU A NE PAMPTIMO KADA JE BIO BOLESTAN. Treba podržati donorsku mrežu jer se nikad ne zna - može se spasiti jedan život i dobiti još jedan !

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije