Када јој је 2004. године урађена трансплантација бубрега, Ј. Р. (33) из Чачка није ни слутила да ће само пет година касније постати мајка. Ова млада жена је недавно у Војномедицинској академији, где јој је урађено и пресађивање органа, царским резом донела на свет дечака тешког 3.400 грама, и то 15 дана пре очекиваног термина.

Ј. Р. каже да се одлично осећа, да једва чека да изађе из болнице, као и да је случајно остала у другом стању и одлучила да роди бебу, без обзира на могуће компликације.

– Чим сам се пробудила из анестезије одмах сам питала како је беба. Пуну подршку су ми дали др Виолета Рабреновић са ВМА и др Александар Љубић из ГАК-а у Вишеградској улици. Пуно тога ми се догодило, јер није свеједно када вам је потребан нови орган и када морате на операцију.

Имала сам среће да сам само два месеца чекала, мој тата ми је дао бубрег. После трансплантације сам редовно долазила на контроле. Моја мајка већ 10 година иде на дијализу и познато ми је које су муке када се чека орган. Људи не размишљају колико је важно бити донор и продужити некоме живот – истакла је храбра Чачанка, наглашавајући да је после пресађивања бубрега наставила да живи нормално, да редовно иде на скијање, да ради и излази и да није ни слутила да постоји могућност да остане у другом стању.

На Одељењу хируршке интензивне неге ВМА лежи и Ненад Лазић (43), из Гњилана, који је на нову јетру чекао три месеца. Трансплантација органа му је недавно урађена у овој установи, а како каже, сада се добро осећа и једва чека да се врати породици. Лазић за „Политику” истиче да му је кроз главу, док је чекао интервенцију, „пролазило” питање: да ли ће дочекати дан да добије нову јетру и тиме шансу да настави да живи. Пре две године је открио да има тешко обољење јетре, али да је то нешто што може да се лечи. У јуну се суочио са додатним тегобама и падом имунитета... Пресађивање јетре је било једино решење.

– Осећао сам неверицу када су ми саопштили да су нашли јетру која је компатибилна. Размишљао сам раније о томе да завештам органе, али је увек била прича да је то нешто несигурно. Сада сам се уверио у супротно. Моја деца ће сигурно то урадити, чим постану пунолетни – истакао је Лазић.
Пошто живи у Нишу, у клиничком центру у овом граду му је јављено да постоји орган за њега, па су медицинари истог тренутка почели да раде анализе да би се утврдило да ли ће баш ту јетру његов организам прихватити. Стигао је и тим из Војномедицинске академије, задужен за узимање органа, па је екипа лекара, заједно са њим, санитетским возилом из Ниша кренула за Београд. Када су стигли у ВМА, све је било спремно за интервенцију. Операција Ненада Лазића трајала је око 10 сати.

– Сећам се да је око операционе сале било око 50 људи који су чекали да се поступак обави. Спавао сам чак 36 сати после пресађивања органа. Надам се да ћу се брзо опоравити – додао је наш саговорник.

Ово двоје пацијената имало је среће – нису дуго чекали на нове органе, захваљујући којима им је продужен живот. Многи од грађана Србије често не доживе трансплантацију, јер се мали број људи одлучује на завештање органа, а самим тим, нема довољно кандидата од којих се, када се налазе у стању мождане смрти, могу узети бубрег, јетра, срце...

Трансплантације су за стручњаке ВМА рутинска ствар, јер из године у годину бележе све више обављених интервенција. Ова угледна медицинска кућа је покренула 2002. године акцију завештања органа, тако да је до сада донорске картице у њој добило око 24.500 људи.

Пуковник професор др Небојша Станковић, начелник Групе хируршких клиника ВМА, објашњава да су после трансплантације органа пацијенти изузетно срећни и задовољни што су дочекали тренутак да добију нови орган, увек са оптимизмом и позитивним осећајем да ће опоравак добро протећи.

– Досад смо у ВМА урадили седам трансплантација јетре. Овај поступак захтева мултидисциплинарни приступ и може се обављати само у центрима који поседују техничке и кадровске услове за такву интервенцију – сматра др Станковић.

Професор др Дарко Мирковић, руководилац тима за трансплантацију органа у ВМА, каже да ова установа једина има мобилну екипу која може да обави програм трансплантације, као и да је у овом послу веома важна сарадња са другим установама: Клиничким центром Србије, Клиничким центром у Нишу, Новом Саду...

– Наш тим је увек спреман да у року од 20 минута крене у установу где је потребно узети органе са особе које се налазе у стању мождане смрти. Дакле, санитетским возилом одемо у Ниш, узмемо органе које чувамо у специјалним контејнерима за транспорт и донесемо их у ВМА, где се даље обави процес пресађивања. Иначе, имамо одличне тимове за трансплантацију јетре и бубрега, а надамо се врло брзо и панкреаса. Обавили смо 28 пресађивања бубрега у 2009. години. Тим људима је спасен живот, оспособљени су да се врате у нормалне животне токове – објаснио је др Мирковић.

Наш саговорник се нада да ће трансплантациони тим ускоро располагати и хеликоптером који ће омогућити брже преношење органа, јер би тако за сат времена, са краја земље, органи пристигли до операционе сале.

Др Милић Вељовић, начелник Одељења хируршке интензивне терапије, додаје да имају добру опрему и стручне тимове, као и жељу да сарадња са другим клиничким и здравственим центрима буде на максималном нивоу.

– Хуманост нашим људима није страна, јер је познато колико пуно грађана даје крв. Али, неопходно је променити свест људи, како би било више оних који ће завештати органе – сматра др Милић Вељовић.

Професор др Зоран Ковачевић, начелник Клинике за нефрологију ВМА, сматра да је неопходно код људи разбити заблуде у вези са завештањем органа и да ће тек онда када у земљи око 3,5 до четири милиона грађана буде потписало донорске картице, бити обављено 300 до 400 пресађивања бубрега и око 30 трансплантација јетре. Тренутно око 1.350 људи чека на трансплантацију бубрега.

– Неки повезују завештање органа са корупцијом, па зато треба објашњавати људима да постоји листа чекања за трансплантацију органа и да потенцијални орган не одговара свакоме, већ се гледа имунолошки профил пацијента. Пацијенти којима је урађена трансплантација нису богаташи, нема привилегованих када је реч о овим интервенцијама. Многи грађани не разликују шта значи бити у коми и налазити се у стању мождане смрти. Неки мисле да ће особа која доживи мождану смрт да се пробуди, а не схватају да то неће да се догоди и да би многим пацијентима био спасен живот када би родбина те особе дала пристанак да јој се узму органи и пресаде онима који дуго на то чекају – додао је др Ковачевић.

Како каже наш саговорник, велики број Срба је сујеверан, па сматра да ће тиме што завешта орган себи нешто да избаксузира и да ће онда нешто да му се догоди, док један део јавности не види у томе никакав интерес и због тога не жели да узме донорску картицу.

– Око 20 пута су веће шансе да неко добије орган, него што ће његови органи бити узети за трансплантацију. Вера нема везе са тим, јер је Српска православна црква дала благослов за овај поступак, католичка такође, док трансплантацију подржавају и Јевреји и муслимани. Људи се понекад и плаше мислећи да ће неко ако чује да су завештали органе, да их сачека негде у мраку и удари по глави – додао је др Ковачевић.

Стручњаци са ВМА сматрају да треба мало времена да би се развиле трансплантације срца, плућа и црева, јер је неопходно обучити оне људе који ће радити те операције, али и оне који ће узимати органе са преминулих.

– Требало би на неки начин и стимулисати људе који се баве трансплантацијама. Само за једну интервенцију је укључено између 30 и 50 људи. Када је реч о опоравку пацијената после интервенције, они долазе на контроле у почетку више пута месечно, а касније једном у 30 дана – истакао је др Ковачевић.

Данијела Давидов Кесар

Информације за будуће даваоце

Они који желе да завештају органе, све информације о томе могу да добију на ВМА путем телефона 011/3670-784. После кратког разговора са неким од медицинара ове куће, заинтересована особа оставља адресу и за два до три дана ће добити формулар и картицу које треба да попуни и врати поштом. После тог поступка, њихова имена ће бити додата на списак оних који су завештали органе.

Иначе, донори органа не могу да буду дијабетичари, оболели од малигних болести, тешки срчани болесници, оболели од обољења бубрега и јетре, психички оболели грађани, као и зависници од психоактивних супстанци.

У Клиничком центру у Нишу информације о завештању органа могу се добити путем броја 018-231-057 или 018-530-856, а у Новом Саду у донорском центру 021-520-141.

Све информације о трансплантацији, грађани Србије могу добити и позивом на број телефона 0800-111-800. Разговор је бесплатан.