Земљотреси– гнев планете земље

Неукроћена горопад

Данашња Земљина одећа скројена је од 22 неједнака парчета, 22 континенталне плоче, које се на спојевима додирују и гуркају. Управо на тим шавовима, видљивим из сателита, настаје 90 одсто земљотреса. Сеизмички уређаји годишње забележе и до 100.000 мањих и већих подрхтавања тла – чак 300 на сат!

Порт о Пренс: Бежанија из разрушене престонице Фото АФП

Земља се својски разгоропадила. Протеклих дана земљотреси су сустизали један други, као невидљивом руком вођени: овде слабији, тамо снажнији. Најупечатљивији призори пустошења стизали су са острва Хаити, за које су сеизмолози још у марту 2008. најавили да ће га ваљано протрести потрес јачине 7,2 подељка Рихтерове лествице. Нећете веровати, претерали су једва две десетинке.

Сеизмолози су, иначе, обзнанили да се у следећих тридесетак дана очекују два или три накнадна удара, чија би јачина могла да досегне пет степени Рихтерове скале.

Зашто су се подземни зли духови толико узнемирили?

Само су неупућени и необавештени изненађени једном од највећих коби човечанства. Наша планета се тресе од самог постанка, готово четири и по милијарде година. У том дугом раздобљу очврснула је само пола одсто. Под танком покорицом остала је, углавном, житка и усијана маса која се непрестано помера.

Дакле, нема никаквих изгледа да дочекамо да се смири. Земљотреси и вулкани су наша судбина, од које једино можемо да утекнемо на знатно старије „космичко камење”.

Земљина опна је, према прорачунима, дебела од пет до 70 километара, а најтања је испод мора и океана. Пре око 225 милиона година простирао се само један континент – Пангеа, сачињен од Лауразије на северној и Годване на јужној полулопти. Свуда унаоколо протезао се светски океан – Панталаса. Претпоставља се да је данашњи Тихи његов остатак, Атлантски и Индијски нису ни постојали.

Праконтинент се после перма (пре око 225 милиона година) распао на неколико континената, између којих се појавило неколико мора и океана.

Ватрени близанци

Како земљотреси настају?

Данашња Земљина одећа скројена је од 22 неједнака парчета, 22 континенталне плоче, које се на спојевима додирују и гуркају. То је последица померања у разним смеровима.

Тектонске плоче се крећу брзином од неколико милиметара до неколико сантиметара годишње, пливајући на огромној житкој маси. Управо на тим шавовима, видљивим из сателита, настају потреси: чак 90 одсто (веома ретко на самим плочама, километрима далеко од ивица)!

Америка се од Европе (или обратно) сваке године удаљи 28,5 сантиметара. Да ли ће то ослабити евроатлантске споне?

Геолози и сеизмолози су утврдили да се земљотреси најчешће јављају у рубним деловима чувеног „ватреног прстена” што опасује огромну Тихоокеанску плочу на којој лежи највећи океан на планети. А то подручје се простире између западне обале Северне и Јужне Америке (чилеанске), Аљаске и Јапана. Уједно је та област начичкана многим великим вулканима.

Земљотреси и вулкани су својеврсни „близанци природе”, веома често прате једни друге. Сеизмички уређаји годишње забележе и до 100.000 мањих и већих подрхтавања тла. Чак 300 на сат, мало ли је! Само у 20. столећу усмртили три милиона људи.

Да ли су снажни земљотреси у стању да окину друге јаке потресе?

По свему судећи, одговор је одричан, наглашава амерички сеизмолог Арон Веласко. Али неопходно је проучити сва кретања и померања, да би се потпуно разумело да ли изазивају или не „домино учинак”.

Може ли се предвидети следећи велики с мноштвом жртава?

Сеизмолози се својски упињу да најаве највећи (Big One). Ишчекујући га уздуж раселине Свети Андреја (дугачка око 1.300 километара) у Калифорнији, Американци су – на темељу ишчитавања показатеља из сензора и бушотина – предвидели трус за 1994. који је закаснио, малтене, шест година. И продрмао тло знатно даље од постављених мерача.

Физичар и кладенац

Упркос вишедеценијском проучавању, збивања дуж раседа често збуне проучаваоце. Извесно је да благовремено најављивање представља „свети грал” сеизмологије. У Индији и Јапану увелико проверавају „радонску најаву”, а појединци завирују у сателитске снимке не би ли запазили мале поремећаје у јоносфери надајући се да ће на основу промена својстава радио-таласа веома ниске учесталости уочили могуће предзнаке.

У свим досадашњим испитивањима када су бележени могући наговештаји, као што су цурење радона или наелектрисање течности, није се показало да је иједан или више здружених веродостојно предсказао предстојеће померање тла, наглашава амерички геофизичар Кристофер Шолц. Уосталом, он је пре 36 година предложио да се посматра промена на стенама и у течности на раселинама.

Уколико бисте га данас приупитали важи ли дотична претпоставка, одговорио би да није ни поткрепљена, ни оповргнута. Зашто? Зато што су мерењима прикупљени скромни подаци на основу којих се може закључити да ли то вреди или не вреди.

У Ренселар институту (САД) покушавају да установе где се налазе тектонски шавови на којима с највећом извесношћу ваља ишчекивати трусове. Иако имају на располагању податке прикупљене у минулих стотину година, поуздана предвиђања још су у повоју. Од нагомилане енергије трења зависи колика ће се снага негде испољити. И даље није сасвим одгонетнуто шта се одиграва у најпустошнијим земљотресима.

Према подацима Геолошког прегледа САД, вероватноћа да ће потрес јачине (магнитуда) 6,7 Рихтерове лествице или снажнији задесити област Сан Франциска пре 2032. године достиже 62 процента! Претходни је 1906. разорио овај велеград и усмртио око 3.000 људи.

Најстарија предсказивања земљотреса потичу из шестог века пре наше ере. Старогрчки физичар и Питагорин учитељ, Ферекид, надгледајући стрпљиво један кладенац (ишчезла вода) најавио је потрес који се збио три године касније.

На сам дан подрхтавања, међутим, Земља нас подсети на битну разлику између невероватности и немогућности.

-----------------------------------------------------------

Зграде од цигле

Због чега су толике хиљаде Хаићана пострадале (коначан број мртвих и повређених се још не зна), иако је недавни трус био слабији од претходна два велика који су погодили ово карипско острво?

Мноштво зграда у главном граду и околини сазидано је од опеке и цемента, са слабашним крововима. У изненадном налету подземних сила срушило их се готово 150.000, управо дуж раседа Енрикиљо који раздваја Северноамеричку и Карипску тектонску плочу протежући се од Јамајке до Хаитија.

Од 1751. до данас ово карипско острво претрпело је пет подједнако снажних или снажнијих трусова од недавног.

-----------------------------------------------------------

Смртоносна потковица

Чак 90 одсто земљотреса у свету или 81 посто најснажнијих отпусти своју рушилачку моћ дуж подручја у облику коњске потковице, дугачког 40.000 километара, које прелази преко Тихог океана и опасује малтене целу планету. Називају га „сеизмички појас” или „тихоокеански ватрени прстен” (гро вулкана је ту смештено). У тој уској и издуженој области бујају мегалополиси, попут Мексико Ситија, Токија и Техерана у којима би, како се процењује, у случају разорног потреса број погинулих премашио три милиона.

-----------------------------------------------------------

Аристотелово тумачење

Једно од најдревнијих тумачења земљотреса изложио је славни старогрчки филозоф Аристотел (384-311 г. п. н. е.) написавши да их изазивају подземни гасови који излазе из пећина у Земљиној унутрашњости.

-----------------------------------------------------------

Две мере потреса

Сваком трусу се, као код кројача, превасходно узимају две мере. Јачина потреса (магнитуда) под земљом мери се пре чувеној Рихтеровој скали од девет подељака. Снага испољена на површини (интензитет) исказује се Меркали-Канкани-Сиберговом лествицом подељеном на 12 одељака (степена).

-----------------------------------------------------------

Најјачи у Србији

Цело подручје средишње Србије захватио је 24. марта 1922. потрес чији се пеинцентар налазио у близини Лазаревца. Интезитет је износио девет степени Меркалијеве скале. У Београду се одразио два подељка слабије. Пријављена је велика штета у бројним насељима, а забележене су и људске жртве.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Укратко

. За Црну Гору смо одвајали од плата, а за Хаити ништа, иако нам је ближи.

. Нас обилазе природне катастрофе. Убијају нас људске.

. Земља је од људи померила памећу.

. Нама измиче тле под ногама и без Рихтера.

. Хаити је пример како се обрачунава с дивљом градњом.

. Код нас и кад се затресе гора, само се роди миш.

. Кад је Месић изазвао земљотрес, онима преко Дрине затресле су се гаће.

. Помоћи ћемо и ми Хаити. Чим нам стигне хуманитарна помоћ.

Драгутин Минић Карло

објављено: 24/01/2010

Последњи коментари

merkurij tako lako | 26/01/2010 10:40

Читав текст информативан и озбиљан, какав доликује "Политици" и онда на крају овај тзв хумор, достојан локалних треш новина.

Antiautocenzor Paja Oznar | 28/01/2010 23:16

Strašan je gnev u strpljiva čoveka. I od mirne zemlje. (Orig.af.)

najozbiljnije  | 28/02/2010 02:26

Bas dobar clanak, informativan i sveobuhvatan, a na kraju i humoristican, na dobrocudan nacin komentarisuci i nase socijalne zemljotrese.