„Zemljotres nije nešto što se može precizno predvideti. Seizmolozi zapravo znaju da će se on dogoditi u određenom području, ali u analizu predviđanja trusaulazi previše parametara da bi ga mogli precizno smestiti u mesec ili dan. To znači da eventualno upozoravanje i evakuacija stanovništva pred zemljotrese, barem prema dosadašnjim dostignućima seizmologije, nije moguće”, rekla je za „Politiku” Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda.

–Potresise ne dešavaju kao grom iz vedra neba. To se nekada mislilo kada nismo imali seizmološke stanice i današnje merne uređaje. Tada nismo ni registrovali potrese slabog intenziteta, pa onda kad se desi veliki zemljotres, mi budemo iznenađeni. Danas, možemo da pratimo kako se pred velike zemljotrese najpre povećava broj slabih potresa u nekom području. Vrlo često se formira takozvana seizmička praznina ili kap, u kojoj se skuplja energija za budući događaj. Onda se po pravilu desi jedan mali udar, recimo magnitude tri stepena. To je zemljotres akcelerator, odnosno ubrzavač, a on potom izaziva glavni udar – objasnila je naša sagovornica.

Zemljotresi u Srbiji direktna su posledica podvlačenja afričke tektonske ploče pod evroazijsku, što izaziva jaku seizmičku aktivnost na području Mediterana. Inače, pomeranje afričke ploče prema severu i Evropi u istoriji je bilo „odgovorno” za podizanje planinskih venaca poput Alpa i Pirineja.

–Evroazijska ploča se kreće ka severu 1,7 santimetra svake godine. I afrička ploča ide ka severu, ali nešto brže, pa pošto ne može da „prestigne” evroaziju, ova tektonska ploča se podbija, podvlači pod nju. Podbija se pod grčka ostrva, takođe i ispod Italije u Tirentskom moru. Kada se u Srbiji događaju zemljotresi, oni se istovremeno dešavaju i u Italiji i u severnom Alžiru jer se nalazimo na dve susedne ploče. Recimo, kada se 1980. godine dogodio zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihterove skale na Kopaoniku, treslo se i u oblasti Irpinija na jugu Italije, gde je stradalo 1.200 osoba, pa u alžirskom gradu El Asnam gde je nastradalo oko 3.000 ljudi, te na Azorskim ostrvima. Na tomprimeru vidimo kako je zemljotres protutnjao celim alpsko-himalajski pojasom i stigao do Azorskih ostrva – objasnila je Radovanović.

Sistematsko prikupljanje podataka o zemljotresima u Srbiji počelo je 1893. godine, posle velikog zemljotresa u Svilajncu. U poslednjem veku posebno su seizmički aktivne oblasti u centralnoj Srbiji – oko Kopaonika, Rudnika, Maljena, Krupnja, Lazarevca, Trstenika... Najmanje je seizmički aktivna istočna Srbija, sledi Vojvodina, pa zapadna i južna Srbija, dok je najaktivnije područje u centralnoj Srbiji – u trouglu od Homoljskih planina na istoku, Maljena na zapadu i južnih padina Kopaonika na jugu.

–Nema podataka da je u prošlosti bilo katastrofalnih zemljotresa u Srbiji, ali treba uzeti u obzir da ni naši gradovi u prošlosti nisu bili naročito izgrađeni. Srbija zapravo nije osetila nijedan veliki zemljotres, na primer magnituda 5,9 i 6, u gusto naseljenom prostoru. Recimo, 1922. godine zabeležen je jak zemljotres u Lazarevcu, 6,1 stepen po Rihterovoj skali, a pet godina kasnije treslo se na Rudniku oko Gornjeg Milanovca. Međutim, te sredine tada nisu bile ni približno urbane kao danas – rekla je naša sagovornica, dodajući da u jake zemljotrese koji su se dogodili u Srbiji spadaju i onaj iz 1998. godine u Mionici, kao i potresi koji su 2002. godine zabeleženi u okolini Gnjilana.

–Čim je veća dubina na kojoj zemljotres nastaje, njegovi efekti na površini zemlje su manji. Mi na ovim prostorima nemamo indicija da očekujemo zemljotrese većih magnituda nego inače, ali strepimo da bi neki naredni zemljotres mogao da bude plići nego što je to ranije bio slučaj. Kad bi bio plitak, onda bi posledice takvog zemljotresa, s magnitudom koja je uobičajena za naš prostor, bile mnogo veće nego sve one koje smo do sada imali – kazale je Radovanovićeva.

Prema rečima direktorke Republičkog seizmološkog zavoda, jači zemljotresi se u skoroj budućnosti očekuju na Kalabriji, zatim na hrvatskoj obali severnog Jadrana, ali i u zoni Prizren–Peć.

–Sada svi čekaju zemljotres kod Istanbula, koji bi prema procenama grčkih seizmologa trebalo da se dogodi u toku ove ili sledeće godine. Budući da se jaki zemljotresi na prostoru Srbije ponavljaju svakih 20 do 30 godina, mi bismo sledeći veći zemljotres trebalo da očekujemo tek za desetak godina – zaključila je naša sagovornica.

Marko Albunović