„Земљотрес није нешто што се може прецизно предвидети. Сеизмолози заправо знају да ће се он догодити у одређеном подручју, али у анализу предвиђања трусаулази превише параметара да би га могли прецизно сместити у месец или дан. То значи да евентуално упозоравање и евакуација становништва пред земљотресе, барем према досадашњим достигнућима сеизмологије, није могуће”, рекла је за „Политику” Славица Радовановић, директорка Републичког сеизмолошког завода.

–Потресисе не дешавају као гром из ведра неба. То се некада мислило када нисмо имали сеизмолошке станице и данашње мерне уређаје. Тада нисмо ни регистровали потресе слабог интензитета, па онда кад се деси велики земљотрес, ми будемо изненађени. Данас, можемо да пратимо како се пред велике земљотресе најпре повећава број слабих потреса у неком подручју. Врло често се формира такозвана сеизмичка празнина или кап, у којој се скупља енергија за будући догађај. Онда се по правилу деси један мали удар, рецимо магнитуде три степена. То је земљотрес акцелератор, односно убрзавач, а он потом изазива главни удар – објаснила је наша саговорница.

Земљотреси у Србији директна су последица подвлачења афричке тектонске плоче под евроазијску, што изазива јаку сеизмичку активност на подручју Медитерана. Иначе, померање афричке плоче према северу и Европи у историји је било „одговорно” за подизање планинских венаца попут Алпа и Пиринеја.

–Евроазијска плоча се креће ка северу 1,7 сантиметра сваке године. И афричка плоча иде ка северу, али нешто брже, па пошто не може да „престигне” евроазију, ова тектонска плоча се подбија, подвлачи под њу. Подбија се под грчка острва, такође и испод Италије у Тирентском мору. Када се у Србији догађају земљотреси, они се истовремено дешавају и у Италији и у северном Алжиру јер се налазимо на две суседне плоче. Рецимо, када се 1980. године догодио земљотрес јачине 5,8 степени Рихтерове скале на Копаонику, тресло се и у области Ирпинија на југу Италије, где је страдало 1.200 особа, па у алжирском граду Ел Аснам где је настрадало око 3.000 људи, те на Азорским острвима. На томпримеру видимо како је земљотрес протутњао целим алпско-хималајски појасом и стигао до Азорских острва – објаснила је Радовановић.

Систематско прикупљање података о земљотресима у Србији почело је 1893. године, после великог земљотреса у Свилајнцу. У последњем веку посебно су сеизмички активне области у централној Србији – око Копаоника, Рудника, Маљена, Крупња, Лазаревца, Трстеника... Најмање је сеизмички активна источна Србија, следи Војводина, па западна и јужна Србија, док је најактивније подручје у централној Србији – у троуглу од Хомољских планина на истоку, Маљена на западу и јужних падина Копаоника на југу.

–Нема података да је у прошлости било катастрофалних земљотреса у Србији, али треба узети у обзир да ни наши градови у прошлости нису били нарочито изграђени. Србија заправо није осетила ниједан велики земљотрес, на пример магнитуда 5,9 и 6, у густо насељеном простору. Рецимо, 1922. године забележен је јак земљотрес у Лазаревцу, 6,1 степен по Рихтеровој скали, а пет година касније тресло се на Руднику око Горњег Милановца. Међутим, те средине тада нису биле ни приближно урбане као данас – рекла је наша саговорница, додајући да у јаке земљотресе који су се догодили у Србији спадају и онај из 1998. године у Мионици, као и потреси који су 2002. године забележени у околини Гњилана.

–Чим је већа дубина на којој земљотрес настаје, његови ефекти на површини земље су мањи. Ми на овим просторима немамо индиција да очекујемо земљотресе већих магнитуда него иначе, али стрепимо да би неки наредни земљотрес могао да буде плићи него што је то раније био случај. Кад би био плитак, онда би последице таквог земљотреса, с магнитудом која је уобичајена за наш простор, биле много веће него све оне које смо до сада имали – казале је Радовановићева.

Према речима директорке Републичког сеизмолошког завода, јачи земљотреси се у скорој будућности очекују на Калабрији, затим на хрватској обали северног Јадрана, али и у зони Призрен–Пећ.

–Сада сви чекају земљотрес код Истанбула, који би према проценама грчких сеизмолога требало да се догоди у току ове или следеће године. Будући да се јаки земљотреси на простору Србије понављају сваких 20 до 30 година, ми бисмо следећи већи земљотрес требало да очекујемо тек за десетак година – закључила је наша саговорница.

Марко Албуновић