Doktor Miodrag Petrović s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu iscrtao svojevremeno je kartu seizmičkog hazarda Srbije s predviđanjima za sledećih 50, 100 i 200-500 godina. Ucrtane su žarišne zone, od kojih su neke izvan naše zemlje, ali ćemo posledice i mi osetiti.

Najjači mogući zemljotresi očekuju se u Svilajncu, Lazarevcu, Vranju i na Rudniku, intenziteta na površini osam do devet stepeni Merkalijeve i jačine magnitude u dubini od šest do sedam i nešto više stepeni Rihterove lestvice. Proračunima je obuhvaćena okolina pomenutih naselja.

Ali i snažni potresi na južnom Jadranu, u Skoplju i Berovu (Makedonija) i Vrančei (Rumunija) prodrmaće, otprilike istom silinom, pojedine krajeve Srbije. Setite se samo potresa u Bukureštu pre dve-tri decenije koji je Beograđane očas isterao iz domova.

Obično se tlo jednom jako zatrese, ponekad se podrhtavanje nastavi nekoliko godina, a posle nastane zatišje. U međuvremenu se podzemna energija, nastala podvlačenjem i smicanjem ogromnih tektonskih ploča ili pomeranjem na spojevima manjih raseda, gomila i kada će se izliti na površinu ama baš niko nije u stanju s velikom verovatnoćom da predskaže.

Odranije je poznato da se pojedini zemljotresi ponavljaju, ne u bukvalnom smislu, ali su na određenim područjima verovatniji. Verovatnoća proističe iz same prirode potresa i stvarnih pretpostavki da su u jednoj žarišnoj zoni i prostorno i vremenski nezavisni događaji. Međutim, izgledi da dva istovremeno pogode isto mesto jednaki su – nuli!

U Srbiji je izabrano više od 900 tačaka (lokacija) na osnovu trusova u razdoblju od 1901. do 1997. godine, što je gotovo jedan vek. Za svaku žarišnu tačku sračunate su i procenjene magnitude na osnovu ponovljivosti u sledećih sto godina. Ključni izvor podataka je katalog jakih zemljotresa (280 u Srbiji i susednim zemljama), sastavljen za potrebe regionalnog ogranka Uneska.

Buđenje najopasnijih žarišta podleže strogo utvrđenim razmacima, a ispoljava se višegodišnjim slabim podrhtavanjem ili iznenadnim snažnim potresom. Nikakvih pravila u tom pogledu nema. Proračuni su urađeni za sva veća naselja u Srbiji, uz mogućnost da se za svako ponaosob izvedu dodatna izračunavanja i nacrtaju mape.

Najstariji podaci za našu zemlju sežu u 518. godinu – potres južno od današnjeg Skoplja. Bez izmerenih dubina žarišta i magnituda, obuhvaćeno je još 36 istorijskih jakih trusova – od 1456. do 1897.

Prvi snažan zemljotres, 8. aprila 1893. u oblasti Gradišta i Golupca, nametnuo je potrebu prikupljanja podataka i proučavanja seizmičnosti. Akademik Jovan Žujović preduzeo je mere da se taj događaj naučno prouči. Prva seizmološka karta ovih prostora pojavila se 1950.