Доктор Миодраг Петровић с Рударско-геолошког факултета у Београду исцртао својевремено је карту сеизмичког хазарда Србије с предвиђањима за следећих 50, 100 и 200-500 година. Уцртане су жаришне зоне, од којих су неке изван наше земље, али ћемо последице и ми осетити.

Најјачи могући земљотреси очекују се у Свилајнцу, Лазаревцу, Врању и на Руднику, интензитета на површини осам до девет степени Меркалијеве и јачине магнитуде у дубини од шест до седам и нешто више степени Рихтерове лествице. Прорачунима је обухваћена околина поменутих насеља.

Али и снажни потреси на јужном Јадрану, у Скопљу и Берову (Македонија) и Вранчеи (Румунија) продрмаће, отприлике истом силином, поједине крајеве Србије. Сетите се само потреса у Букурешту пре две-три деценије који је Београђане очас истерао из домова.

Обично се тло једном јако затресе, понекад се подрхтавање настави неколико година, а после настане затишје. У међувремену се подземна енергија, настала подвлачењем и смицањем огромних тектонских плоча или померањем на спојевима мањих раседа, гомила и када ће се излити на површину ама баш нико није у стању с великом вероватноћом да предскаже.

Одраније је познато да се поједини земљотреси понављају, не у буквалном смислу, али су на одређеним подручјима вероватнији. Вероватноћа проистиче из саме природе потреса и стварних претпоставки да су у једној жаришној зони и просторно и временски независни догађаји. Међутим, изгледи да два истовремено погоде исто место једнаки су – нули!

У Србији је изабрано више од 900 тачака (локација) на основу трусова у раздобљу од 1901. до 1997. године, што је готово један век. За сваку жаришну тачку срачунате су и процењене магнитуде на основу поновљивости у следећих сто година. Кључни извор података је каталог јаких земљотреса (280 у Србији и суседним земљама), састављен за потребе регионалног огранка Унеска.

Буђење најопаснијих жаришта подлеже строго утврђеним размацима, а испољава се вишегодишњим слабим подрхтавањем или изненадним снажним потресом. Никаквих правила у том погледу нема. Прорачуни су урађени за сва већа насеља у Србији, уз могућност да се за свако понаособ изведу додатна израчунавања и нацртају мапе.

Најстарији подаци за нашу земљу сежу у 518. годину – потрес јужно од данашњег Скопља. Без измерених дубина жаришта и магнитуда, обухваћено је још 36 историјских јаких трусова – од 1456. до 1897.

Први снажан земљотрес, 8. априла 1893. у области Градишта и Голупца, наметнуо је потребу прикупљања података и проучавања сеизмичности. Академик Јован Жујовић предузео је мере да се тај догађај научно проучи. Прва сеизмолошка карта ових простора појавила се 1950.