Siromaštvo je očigledno relativna kategorija. Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, navodi frapantan podatak – da čak 60 odsto našeg stanovništva živi ispod linije siromaštva!

– Kriterijumi kojima Centar za proučavanje alternativa definiše siromaštvo, nezaposlenost i ostale socijalne kategorije su različiti od metodologije koju koristi vlada, MMF i Svetska banka. Za njih ne postoje kao kriterijumi kulturna i obrazovna potrošnja. Dakle, ako neko ima 60 godina i hoće da upiše engleski, za vladu ta potreba ne postoji. Ako ste vi obućar ili vozač tramvaja, šta će vam klasična muzika. Ako ste stolar, šta će vam da gubite vreme na koncertima klasične muzike. Zvanična istraživanja su vrlo naučna, ali vrlo zastarela i u sociologiji su uglavnom odbačena – tvrdi Nikolić.

Prema Nikolićevim istraživanjima, četvoročlanoj porodici mesečno treba između 1200 ili 1300 evra – i to je suma samo za zadovoljenje osnovnih potreba:

– E, tu se razlikujemo. Za vladu su osnovne potrebe brašno, ulje i šećer. Mi kažemo da detetu treba ekskurzija, da kupi pastu za zube. Pazite, ne računamo šminku, alkohol, i izlaske u provod. U potrošačkoj korpi nema ni plaćanja produženog boravka u osnovnoj školi. Vladina kategorija siromašnih se donekle poklapa sa našom kategorijom očajno siromašnih, kojih ima oko 15 odsto. To je kategorija ljudi kod kojih se javlja endemska glad. Ta glad nije povremena, već stalna. Oni idu u narodne kuhinje. Možete ih videti na pijaci kako skupljaju ostatke voća i povrća koje spiraju šmrkovi. To su ljudi sa minimalnim primanjem ili bez ikakvog prihoda.

Prema tvrdnji Nikolića, čiji koncept žestoko osporavaju neoliberalni ekonomisti – ni vladi ni MMF-u ni Svetskoj banci nije važno da vide realno stanje siromaštva u Srbiji. MMF bi onda morao da bude mnogo popustljiviji, da daje povoljnije kredite i druge vrste pomoći, a vlada bi ispala manje sposobna, pa svi oni gaje ružičastu sliku stvarnosti.

Na pitanje zašto političke partije, osim u kampanjama pred izbore, ne vode računa o najsiromašnijima Nikolić odgovara da se političke partije mnogo više bave svojim sponzorima i mnogo više su zainteresovane za bogate.

– Siromašni su strankama interesantni samo u kampanjama. Veliki deo njih zato bojkotuje izbore, jer ne vide šta bi dobili – kaže Milan Nikolić.

Nikolić, takođe, veruje da samo sveopštom društvenom akcijom možete naučiti nekoga ko je siromašan, da se izvuče. Nažalost, iako viša klasa angažuje brojne konsultante za finansijska pitanja, iako banke poseduju takve eksperte, u Srbiji ne postoje – konsultanti za siromašne.

Direktor Centra za proučavanje alternativa ukazuje i da se i mali broj NVO bavi siromašnima, ali da u poslednje vreme i u nevladinom sektoru vlada svest da je ta tema možda i najvažnija:

– Vrlo je teško. Mislim da smo, po pitanju siromaštva, na najnižoj evropskoj lestvici, uz Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.

A. A.

-----------------------------------------------------------

Vlada nema petlju da se suoči sa tajkunima

Milan Nikolić smatra da je ova vlada ipak mnogo više socijalno svesnija od prethodnih. „U vladi sede ljudi iz penzionerske stranke, ne ide se na masovna otpuštanja i Cvetkovićev kabinet se trudi da građani što manje osete krizu. Ipak, vlada nema petlju da od tajkuna traži da učestvuju u amortizovanju krize. Sindikati su vrlo slabi i svoj posao ne odrađuju dobro. Takođe, Srbija nema partiju koja bi zastupala najsiromašnije”, napominje Nikolić.