Сиромаштво је очигледно релативна категорија. Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, наводи фрапантан податак – да чак 60 одсто нашег становништва живи испод линије сиромаштва!

– Критеријуми којима Центар за проучавање алтернатива дефинише сиромаштво, незапосленост и остале социјалне категорије су различити од методологије коју користи влада, ММФ и Светска банка. За њих не постоје као критеријуми културна и образовна потрошња. Дакле, ако неко има 60 година и хоће да упише енглески, за владу та потреба не постоји. Ако сте ви обућар или возач трамваја, шта ће вам класична музика. Ако сте столар, шта ће вам да губите време на концертима класичне музике. Званична истраживања су врло научна, али врло застарела и у социологији су углавном одбачена – тврди Николић.

Према Николићевим истраживањима, четворочланој породици месечно треба између 1200 или 1300 евра – и то је сума само за задовољење основних потреба:

– Е, ту се разликујемо. За владу су основне потребе брашно, уље и шећер. Ми кажемо да детету треба екскурзија, да купи пасту за зубе. Пазите, не рачунамо шминку, алкохол, и изласке у провод. У потрошачкој корпи нема ни плаћања продуженог боравка у основној школи. Владина категорија сиромашних се донекле поклапа са нашом категоријом очајно сиромашних, којих има око 15 одсто. То је категорија људи код којих се јавља ендемска глад. Та глад није повремена, већ стална. Они иду у народне кухиње. Можете их видети на пијаци како скупљају остатке воћа и поврћа које спирају шмркови. То су људи са минималним примањем или без икаквог прихода.

Према тврдњи Николића, чији концепт жестоко оспоравају неолиберални економисти – ни влади ни ММФ-у ни Светској банци није важно да виде реално стање сиромаштва у Србији. ММФ би онда морао да буде много попустљивији, да даје повољније кредите и друге врсте помоћи, а влада би испала мање способна, па сви они гаје ружичасту слику стварности.

На питање зашто политичке партије, осим у кампањама пред изборе, не воде рачуна о најсиромашнијима Николић одговара да се политичке партије много више баве својим спонзорима и много више су заинтересоване за богате.

– Сиромашни су странкама интересантни само у кампањама. Велики део њих зато бојкотује изборе, јер не виде шта би добили – каже Милан Николић.

Николић, такође, верује да само свеопштом друштвеном акцијом можете научити некога ко је сиромашан, да се извуче. Нажалост, иако виша класа ангажује бројне консултанте за финансијска питања, иако банке поседују такве експерте, у Србији не постоје – консултанти за сиромашне.

Директор Центра за проучавање алтернатива указује и да се и мали број НВО бави сиромашнима, али да у последње време и у невладином сектору влада свест да је та тема можда и најважнија:

– Врло је тешко. Мислим да смо, по питању сиромаштва, на најнижој европској лествици, уз Албанију, Босну и Херцеговину и Македонију.

А. А.

-----------------------------------------------------------

Влада нема петљу да се суочи са тајкунима

Милан Николић сматра да је ова влада ипак много више социјално свеснија од претходних. „У влади седе људи из пензионерске странке, не иде се на масовна отпуштања и Цветковићев кабинет се труди да грађани што мање осете кризу. Ипак, влада нема петљу да од тајкуна тражи да учествују у амортизовању кризе. Синдикати су врло слаби и свој посао не одрађују добро. Такође, Србија нема партију која би заступала најсиромашније”, напомиње Николић.