Meni

Putevi i stranputice srpskog jezika

Može li bez turcizama

Veliki broj turskih reči koje su i danas u živoj upotrebi dokazuje da je turski uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik. Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama (više od osam hiljada), oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života.

Najveći broj turcizama koji imamo odnosi se na predmete i pojmove iz svakodnevnog života, kao što su: graditeljstvo (direk, japija, kapija, ćeramida, odžak), pokućstvo (sanduk, merdevine, ćilim, furuna), odeća i obuća (čarape, čizme, šalvare, papuče), jela i pića (sarma, burek, pilav, ćevapčići, čaj, rakija, kafa, baklava, tulumba), posuđe (ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir). Ogroman je broj raznih reči i izraza vezanih za ljude, međuljudske odnose i apstraktne pojmove kao što su: dušmanin, ortak, ortakluk, javašluk, komšiluk, baksuzluk, sevdah, dert, jogunica, inat, sokak, ćorsokak). Pojedine reči su poprimile znatno drukčije značenje od izvornog – jatak (izvorno znači „krevet”, „postelja”), kod nas ima značenje onoga ko pomaže i skriva hajduke i odmetnike; sijaset (izvorno „politika”), u srpskom jeziku često u upotrebi u značenju „mnogo”, „veliki broj” („sijaset stvari”).

Za mnoge reči danas nemamo adekvatnih srpskih ekvivalenata i ne osećamo ih stranim: jastuk, jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, kula, komšija... Turcizmi su se u velikom broju slučajeva pokazali kao osnova za izvođenje novih reči shodno prirodi i pravilima srpskog jezika. Niko ne nosi „smećarac”, već isključivo „đubretarac” (đubre je turska reč!).

Najproduktivniji turski nastavci odomaćeni u srpskom jeziku su –lija, -džija i -luk. Nastavak -lija označava lice koje dolazi ili pripada nekom mestu. U srpskom, međutim, taj nastavak se dodaje i na srpske reči tvoreći tako izvedenice: nov – novajlija, dug – dugajlija. Turski sufiks -džija upotrebljava se za izvođenje imenica koje označavaju nosioce zanimanja ili zvanja: badavadžija (besposličar), miraždžija (naslednik), sajdžija (časovničar), inadžija, tobdžija. Međutim, kog je porekla reč provodadžija, provodadžika? Turski nastavak -luk tvori ogroman broj imenica najčešće apstraktnog značenja: kuluk, ortakluk, javašluk. Šta ćemo, međutim, sa rečima poput tvrdičluka, cicijašluka, bezobrazluka? Turski sufiksi do te mere su postali „naši” da se dodaju srpskim rečima, pa i rečima relativno novim u jeziku.

Može li se zamisliti Andrićeva Na Drini ćuprija bez turcizama – jedan se nalazi i u samom naslovu?

Turski nazivi neobično dobro pristaju pojedinim lokalitetima ili gradskim četvrtima – Topčider (tobdžijska dolina), Dorćol (raskršće), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Demir-kapija (gvozdena vrata), Ćuprija.

Kako bi vam zvučala čuvena pesma Emina Alekse Šantića ako bismo je lišili turskih reči i zamenili srpskim (onde gde je to moguće) i da li bi to i dalje bila pesma?

U svakom je stihu najmanje jedan turcizam!

Zaključak koji se iz svega iznetog može izvesti jeste da su turcizmi i dalje stvarnost i sudbina srpskog jezika, kako govornog tako i pisanog. Oni i dalje srpskom jeziku daju draž, specifičnu toplinu, patinu i leksičku raznovrsnost ničim ne narušavajući njegovu normu. Bez turcizama, srpski jezik bi bio lišen sebi svojstvenih istočnjačkih čari.

Docent na Filološkom fakultetu u Beogradu

Mirjana Marinković
objavljeno: 08/03/2009

Poslednji komentari

Горан Зајић | 05/11/2010 11:24

Па нису све речи баш турцизми. Има речи из Арапског језика који су дошли преко Турака у Српски језик. А има и грчких речи као филџан, за који сви мисле да је турска реч а нема никакве везе са њима, већ чисто грчка. Има још таквих речи. У Српски језик је највише убачено туђица за време Цара Душана из грчког језика. Тада је све почело, а са турцима се наставило. И наравно сада нова елита убаца свакакве туђице из различитих језика. Хрвати чистије говоре Српски језик нрего сами Срби.

tin barisic | 22/08/2011 01:19

Eh,Gorane,Gorane pises same budalastine,da Hrvati cistije govore Srpski, nego sami Srbi...koliko ja znam ti ne koristis npr.rijeci zlica ili nogomet,zasto,jednostavno, zato sto u Srpskom jeziku, te rijeci ne postoje ,stoga kako mozes tvrditi da ja pricam Srpskim jezikom,kad vidim da i ne pisemo istim pismom.....Nekako stjecem dojam da je tebe vise sramota, sto koristis neke rijeci iz Turske,ali ako nemas svoje nije lose i tudje i za kraj zapamti, da se ne pise kako se cita.....pozdrav...

NATALIJA KARIĆ SLIJEPČEVIĆ | 21/01/2014 14:04

Koliko znam današnji Turci su potomci osmanlija i još starijih naroda koji su došli na Maloazisko poluostrvo i zatekli islam. Njihova prvobitna vera je ALEVIBELKTAŠI, što će da znači da nisu Jevreji-monoteisti već su bili mnogobošci čiji je vrhovni bog bio BEL ili BAL. Samim tim treba ići u daleku prošlpst i pratiti velike seobe naroda sa istoka na zapad. Koliko znam Turci su nastojali da iz svoga jezika izbace persiske reči i našli su se u velikome problemu, kako se sporazumeti. Tokom više milenijuma dolazilo je do mešanja raznih plemena te je veoma teško govoriti o poreklu jezika. Jedino treba pogledati koren reči , mada i tu je teško se snaći. Jezik je nešto živo i u stalnom je menjanju i previranju. Ono što je važno RAZUMETI SE, A ODAKLE ŠTA DOLAZI JE NEVAŽNO. Monoteizam nije nešto novo, ali je borba između politeista i monoteista veoma stara bitka, što je u krajnjoj liniji besmisleno. SUJEVERJE JE NEZNANJE, MONOTEIZAM JE VEROVANJE, A POLITEIZAM JE RAZUMEVANJE NEBA I ZEMLJE.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije