Јелисавета Бијелић, психолог и извршни директор агенције „Мозаик”, каже да је за њу очекиван податак да су Срби на врху светске листе по дужини гледања телевизије. Ипак, додаје да то није само наша специјалност.

– Телевизија је медиј који је при руци, који има све више и више програма. Телевизија је, заправо, медиј који је освојио највише пажње свуда у свету и она расте из године у годину.

Али, зашто баш ми гледамо више од других?

У нашем случају, то има везе са начином коришћења слободног времена, што зависи и од афинитета и навика. Да ли ћете се бавити спортом, или ћете кувати, хеклати, читати, или гледати телевизију. Али, оно што је кључно, то је економски статус онога ко гледа телевизију, од чега много зависи како неко проводи слободно време. Једноставно речено, зависи од тога колико пара има. Скијање, спорт, вечере, позоришта, биоскопи... За све то, изузев неких бесплатних предавања и изложби, потребан је новац који немамо. Телевизија је веома јефтина, а даје привид да се стварно забављате, могућност да проведете неко време у удобности своје куће и да немате утисак да вам је претерано досадно.

Американци, који имају новац, исто тако много проводе времена пред телевизором?

Немају сви Американци новац. Када би се радила компаративна анализа у америчком друштву, мислим да би се дошло до закључка да време пред телевизором проводе нижи и нижи средњи слојеви. А, што идете више, ка економски моћнијим слојевима, мислим да би се испоставило да је то време краће. Између осталог, ово питање је у вези и са степеном културе и образовања. Сасвим је једноставно, и то не изискује никакав напор – а имамо и оне типичне слике буцмастих Американаца који седе на отоману и једу џиновске кокице, пиље у шарени екран на коме се слике мрдају – проводити слободно време на тај начин. То је бесплатно, безболно и не тражи никакав напор и верујем да је то тако из истих разлога као и овде у Србији.

Изгледа да је овде у питању још нешто: људи и немају чиме „паметнијим” да се баве и забаве?

Да бисте квалитетније, односно без телевизора, проводили слободно време, морате да имате и активан став према животу. Да се интересујете за културне и спортске догађаје. Да знате да ће вам бити корисно ако брзим ходом прођете сат времена поред реке, што подразумева да сте активно заинтересовани да слободно време проведете квалитетније.

Па то је онда нека лењост?

Ја бих то пре свега назвала лењост духа.

Аустријанци, рецимо, судећи по резултатима истраживања, много мање времена проводе пред телевизором од нас, иако географски нису баш толико удаљени?

Ми нисмо познати као нација која је лења духом, већ, напротив, као виспрени, врцави, креативни. У развијеним земљама постоји другачији културолошки и традиционални концепт, други приступ слободном времену. Тамо људи за викенд иду да планинаре, шетају, беру печурке, снимају птице, одлазе на породичне излете где простру ћебенце на ливади...

Видимо из ових истраживања да старије генерације више гледају телевизију. Ако је тачно да они немају много новца и да су, као старији, теже подложни утицајима и мењању устаљених навика, да ли су онда велики буџети које компаније улажу у телевизијску рекламу – бачен новац?

Није бачен, али рекламе јесу скупе и телевизијске секунде много коштају. Старију популацију је само мало теже убедити у нешто него млађу, али и они непогрешиво препознају шта им је потребно. Чињеница је да трошковна ефикасност телевизијских реклама опада, зато што има све више ТВ канала, па, када рекламе почну, ви једноставно промените канал. И у свету и код нас све више се користе неки други облици комуникација, које се директније обраћају потенцијалним потрошачима. Али, ни ефекти телевизијских реклама нису занемарљиви: такозвани „медија планери”, људи који су за то задужени, воде рачуна да реклама дође баш до популације којој је намењена. То је веома озбиљна дисциплина у послу којим се бавим.

Кажете да опада трошковна ефикасност телевизијских реклама, због презасићености. Да ли постоје нека решења за то?

Једно од решења би било да се одреди да је, у току пуног сата, могуће емитовати само 30 или 60 секунди рекламног програма. Али, у том случају, секунда би коштала вртоглаво много. Многе земље су то решиле на тај начин и гледаоци не пребацују канал, јер знају да ће рекламе трајати кратко.

Кад ће та будућност да стигне код нас?

Ја сам најпогрешнија особа коју то можете да питате. Нисам пророк, већ само маркетиншки стручњак.

Б. Билбија

-----------------------------------------------------------

Интимни снови од сапуна

Шта наши људи воле да гледају највише?

Људи прате информативне емисије, хоће да знају шта се дешава. За њима иду ове латино серије, сапунице, јер су то приче са срећним крајем. Најчешће је протагонисткиња лепа, мила, добра и паметна, а неправедно занемарена. После сукоба са антагонистом, завршава срећно, у браку са неким ко је добар, паметан, пожељан. То су интимни снови сваког људског бића, посебно женског пола. Прате се и домаће серије, зато што је то веома занимљиво, разумљиво на овом подручју. Досте се прате ријалити и шоу програми. Гледани су и „ток-шоу” програми и њих има много, зато што се раде са малим буџетима. Што се тиче културе, уметности и образовања, то је већ питање сегментације циљне групе, јер нису сви заинтересовани за те програме.