U ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija u Srbiji trenutno se nalazi 10.211 osoba: od toga 6.874 osuđenika, 2.400 pritvorenih, 591 osoba na meri obaveznog lečenja, 350 kažnjenih u prekršajnom postupku, 195 na izvršenju mere upućivanja u Vaspitno-popravni dom, 236 osuđenih maloletnika i 234 osuđene i pritvorene žene.

Realni kapacitet za smeštaj zatvorenika u Srbiji je oko 6.000 osoba. Međutim, ukoliko bi se primenile norme preporučene zatvorskim standardima Evropske unije, što podrazumeva četiri kvadratna i osam kubnih metara po zatvoreniku, bilo bi mesta samo za njih 4.500. Po nedavno objavljenom izveštaju Komiteta za borbu protiv torture Saveta Evrope, upravo je prenaseljenost glavna zamerka srpskom zatvorskom sistemu.

Prema rečima Damira Joke iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, broj osuđenika na izdržavanju kazni u zatvorima u Srbiji, počevši od 2003. godine, svake godine se povećavao za 1.000. Tako se za poslednjih pet godina ukupan broj zatvorenika povećao za čak 60 odsto. Sa druge strane, postojeći uslovi za smeštaj zatvorenika su zastareli i neadekvatni, jer je većina zatvorskih zgrada zidana pre više od 70 godina.

– U Padinskoj Skeli bi do kraja avgusta trebalo da bude završen zatvor maksimalnog obezbeđenja kapaciteta 450 zatvorenika, gde bi trebalo da budu smešteni osuđenici koji predstavljaju opasnost za sebe i okolinu. U planu je izgradnja zatvora u Prokuplju, Pančevu, Kragujevcu i Kruševcu. Svi će biti kapaciteta od 400 do 500 osoba, jer svetska iskustva pokazuju da je ovo najoptimalniji broj zatvorenika za uspešan tretman – rekao je Joka za „Politiku”, izražavajući bojazan da će ekonomska kriza pomutiti planove o proširenju zatvorskih kapaciteta, a sa druge strane uticati na povećanje broja zatvorenika, jer „kriza gura u kriminal”. O 10.000 zatvorenika brine 2.200 stražara, navodi naš sagovornik, ocenjujući da bi optimalni broj stražara trebalo da bude oko 3.500. Prosečna starost osuđenika u zatvorima Srbije je ispod 30 godina, a Joka ocenjuje da je u našoj zemlji primetno manji broj žena u zatvorima u odnosu na inostranstvo.

– Trudimo se da pratimo preporuke i da menjamo ono na šta Komitet stavlja zamerke. To je dovelo do ozbiljnih promena u transparentnosti sistema, otvorili smo zatvore nevladinim organizacijama, razvili sistem pritužbi i žalbi u zatvorima, uključili ombudsmana u celu priču – objasnio je Joka. Po njegovim rečima, situacija u zatvorima Srbije bolja je nego u kazamatima dveju članica Evropske unije, Rumunije i Bugarske.

– Nemojte misliti da je Srbija nešto posebno što se tiče izveštaja Komiteta, oni redovno kontrolišu sve zemlje Evrope. U zatvorima u Italiji nastane prava panika kada se pojave predstavnici ovog komiteta. Prema razvijenim evropskim zemljama Komitet zna da bude još zahtevniji, jer znaju da te države imaju novca da poprave stanje – kazao je Joka.

Na izvršenje kazne zatvora u Srbiji uvek čeka od 5.500 do 6.000 osuđenih osoba. Mada kroz zatvorski sistem dnevno prođe (uđe i otpusti se) od 250 do 300 osoba, zahvaljujući novim presudama broj osuđenika koji čekaju na izdržavanje kazne se praktično kompletno „obnovi” za godinu dana.

– Namera nam je da izvršimo potpunu reformu tretmana osuđenika i iskoristimo iskustva zatvorskih sistema u razvijenim zemljama. Napuštamo koncept „prevaspitanja”, koji je bio ideološki vođen idejom da se od zatvorenika napravi „novi čovek”. Umesto toga, uvodimo koncept „resocijalizacije”, što podrazumeva primenu programa koji su u funkciji osposobljavanja osuđenika za život u zajednici po odsluženju kazne – naglasio je Joka.

-----------------------------------------------------------

Zatvorska ekonomija

Svaki zatvorenik u Srbiji državu dnevno košta najmanje 1.000 dinara, dok su izdaci za maloletnike i do 5.000 dinara budući da sa njima radi veći broj osoblja, a potrebno je organizovati školu i druge različite aktivnosti. „Poređenja radi, u Francuskoj maloletni zatvorenik državu košta oko 500 evra”, navodi Joka.

Deo sredstava koja država izdvaja za smeštaj osuđenika pokušavaju da nadomeste sami zatvori organizovanjem sopstvene proizvodnje. Većina zatvora u Srbiji ima ekonomiju, farme tovljenika i živine, obradivo zemljište, proizvodne pogone. Seje se pšenica, kukuruz, šećerna repa, uzgajaju ovce, krave, svinje. Šahovske garniture, muštikle, drvene klupe i ukrasna ambalaža za flaše samo su neki od proizvoda koje ćete možda kupiti, a da nećete znati da su delo osuđenika.

Najpoznatiji brendovi srpskih zatvora su šporeti simboličnog naziva „preporod” (sedamdesetih godina za tržište stare Jugoslavije pravljeno je 150.000 komada godišnje) koje izrađuju osuđenici iz Zabele, aluminijumske felne i točkovi za sve vrste traktora „Dubrava” u Sremskoj Mitrovici, dok se u niškom zatvoru prave bojleri marke „deligrad”. U zatvoru u Somboru osuđenici već više godina proizvode slikarske štafelaje koje su umetnici iz Srbije doskoro naručivali iz inostranstva.

– Zatvorska preduzeća, uz neke izuzetke, više nisu konkurentna na tržištu. Tako su proizvodni pogoni u zatvorima izgubili ekonomsku, a zadržali edukativnu funkciju jer se osuđenici u njima osposobljavaju za poslove koje će moći da rade po izlasku iz zatvora – rekao je Joka.

------------------------------------------------------------------------------

Odgovor Srbije Komitetu za borbu protiv torture

 Srpsko Ministarstvo za ljudska i manjinska pravau svom odgovoru ne poriče navode Evropskog komiteta za borbu protiv torture o prenatrpanosti zatvora u našoj zemlji, ali navodi da su za bolje uslove smeštaja zatvorenika potrebna velika materijalna sredstva. Ovaj dokument objavljen je na internet prezentaciji Komiteta i sadrži 101 stranu. U njemu su, tačku po tačku, dati odgovori na sve zamerke koje je Komitet uputio vlastima u Srbiji.

Između ostalog, navedeno je da je Uprava za izvršenje zavodskih sankcija već sprovela u delo većinu preporuka Komiteta: uspostavljanje registara o upotrebi sredstava prinude u zatvorima, razvijanje sistema pritužbi zatvorenika i omogućavanje njihovog kontakta sa ombudsmanom, preduzimanje disciplinskih mera prema pripadnicima zatvorske straže koji prekoračuju svoja organičenja, razvijanje sistema alternativnih sankcija.

Kako se navodi u ovom dokumentu, izmeštanje zatvorske kuhinje Okružnog zatvora u Beogradu, kao i hitna obnova Drugog paviljona zatvora u Sremskoj Mitrovici i Sedmog paviljona u Zabeli, na šta su predstavnici Komiteta izneli posebne zamerke, biće izvedeni kada za to budu obezbeđena materijalna sredstva.