Šta nam znači EU
Mladi žele još brže
Nade: bolja budućnost mladih ljudi, veća mogućnost zapošljavanja, sloboda putovanja.– Strahovi: gubitak sopstvenog kulturnog identiteta i zebnja od glomazne birokratije
Odnos prema EU kod građana Srbije utemeljen je u najvećoj meri na tri nade i očekivanja: putu ka boljoj budućnosti mladih ljudi, većoj mogućnosti zapošljavanja i slobodi putovanja. Nade uveliko prevazilaze strahove: ako se Srbi uopšte plaše Evrope, onda je to iz dva razloga: petina građana se boji gubitka sopstvenog kulturnog identiteta, a šestina u EU vidi glomazan birokratski aparat koji vodi gubitku vremena i novca.
Za direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije Milicu Delević, indikativno je da više od polovine građana Srbije vidi u EU put ka boljoj budućnosti mladih ljudi.
– Za mene je to vrlo racionalan odgovor, zato što pokazuje svest o tome da neće sve koristi stići odmah. Građani shvataju evropsku integraciju kao ulaganje o budućnost – kaže Delevićeva, ukazujući da mladi ljudi od 18 do 29 godina, u odnosu na populacioni prosek, imaju znatno pozitivnije stavove prema Briselu.
– Taj deo stanovništva želi veću brzinu približavanja EU i očekuje u znatno većem procentu od starijih veću ličnu korist.
Za Delevićevu su jako važni odgovori iz poslednjeg istraživanja koji se tiču promene svesti o modernizaciji srpskog društva: pitanje – u kojoj meri ste lično spremni da se menjate (radne i životne navike, dodatno školovanje), pokazalo je da polovina građana nije mnogo spremna da se dodatno školuje ili usavršava, dok jedna trećina nije spremna da menja radne ili životne navike.
Što se tiče očekivanja građana od integracije Srbije u EU, oni žele da budu još više informisani o politici prema mladima. Tu se potvrđuje svest da će najviše koristi imati oni koji tek odrastaju u Srbiji.
Naravno, zanimaju ih ostale teme, pre svega, zaštita potrošača, životna sredina, poljoprivreda i fondovi za finansijsku pomoć zemljama koje treba da postanu članice.
– Racionalno ponašanje građana znači da možda oni ne vole sve što vide i čuju, ali su svesni da članstvo donosi mnoge koristi – tvrdi Milica Delević.
A. A.
-----------------------------------------------------------
Hrvati se plaše ekonomske kolonizacije
Kod ispitanika je odnos prema EU utemeljen u najvećoj meri na tri nade i očekivanja: ekonomskom napretku, ostvarenju odgovornog upravljanja i realizaciji evropskih vrednosti i standarda u Hrvatskoj. Ali i na dva straha: od ekonomske kolonizacije i političkih promena.
Poslednji komentari
„Поштено је рећи да ћемо посао промене друштва одрадити онолико брзо колико будемо спремни за корените промене навика и начина живота” - ako promenimo drustvo, navike i nacin zivota ko smo onda? Da li cemo se zvati Srbi ili neki drugi? Kakva je ta Evropa kojoj su potrebni uvek neki drugi od onih sto postoje danas? Ko inkasira profit od "promena"? Zasto bi se menjali ako ne znamo cenu i dobitak od tog posla unapred?
Sada je vrijeme da se mladi dobro informiraju o neskrupuloznim "agencijama" za poslove na zapadu. Veliki broj zavrsi u ropstvu, sa putnim dokumentima koji su oduzeti, dok osoba mora raditi bez place, katkada godinama. Nedavni slucaj u Ceskoj je otkrio Holandsku farmu gdje su svi radnici bili pod kontrolom kriminalaca, vecinom iz Ukrajine, dok su radnici bili mahom is Rumunije i Moldave. Ima na tisuce slucajeva prodaje u prostiticuju, ali i u druga radna ropstva. Problem je, Zapadne zemlje namjerno ostavljaju takve "poslovne ljude" na miru, i ne istrazuju nista, cak i kada imaju prijavu. To su ljudi koji zive u strahu, i boje se da je milicija u dogovoru sa kriminalcima. Nema inace objasnjenja kako to da je Ceska policija imala sve podatke o farmi gdje su robovi, cesto clanovi iste porodice, vec dvije godine! Sve moguce izlike su koristili kada su konacno bili prisiljeni da provale. Ali tada su nasli svega 30 ljudi, dok ih je u prosjeku tamo radilo preko 400 ljudi. Oprezno u Eu
Srbiju bih poredio sa Ukrajinom od pre koju godinu kada nagrnule mase mladjeg svijeta oba pola u potrazi za zaradom. Od tada su poostrene kontrole kod manjih firmi i bordelima. U medjuvremenu iz istocno evropskih i baltickih zemalja mogu interesenti oba pola da rade u komadu najduze 3 mj. pod uslovom da u nadleznom uredu podignu obrtnicku ispravu koja u isto vrijeme sluzi za osnovu oporezivanje. U tom pogledu ne postoji razlika izmedju prirode djelatnosti kojom se ko bavi. Sve to nije moguce sa stausom "turiste", sa ili bez viznog rezima. U pogledu zaposljavanja, u bilo kojoj branši ne postoji nikakva razlika izmedju turiste sa unesenom vizom u pasosu ili kao sada bez biljeske. A sto se tice nekad deficitarnih zanimanja, takvih potreba jedva da ima. Pa i da postoje, procedura oko dobivanja dozvole boravka i rada podnosi se i u tim slucajevima u diplomatskim predstavnistvima EU zemalja. Inace bi interesent u slucaju odbijenice mogao da izigra pravni sistem i zali se kroz sve instance.