Шта нам значи ЕУ
Млади желе још брже
Наде: боља будућност младих људи, већа могућност запошљавања, слобода путовања.– Страхови: губитак сопственог културног идентитета и зебња од гломазне бирократије
Однос према ЕУ код грађана Србије утемељен је у највећој мери на три наде и очекивања: путу ка бољој будућности младих људи, већој могућности запошљавања и слободи путовања. Наде увелико превазилазе страхове: ако се Срби уопште плаше Европе, онда је то из два разлога: петина грађана се боји губитка сопственог културног идентитета, а шестина у ЕУ види гломазан бирократски апарат који води губитку времена и новца.
За директорку владине Канцеларије за европске интеграције Милицу Делевић, индикативно је да више од половине грађана Србије види у ЕУ пут ка бољој будућности младих људи.
– За мене је то врло рационалан одговор, зато што показује свест о томе да неће све користи стићи одмах. Грађани схватају европску интеграцију као улагање о будућност – каже Делевићева, указујући да млади људи од 18 до 29 година, у односу на популациони просек, имају знатно позитивније ставове према Бриселу.
– Тај део становништва жели већу брзину приближавања ЕУ и очекује у знатно већем проценту од старијих већу личну корист.
За Делевићеву су јако важни одговори из последњег истраживања који се тичу промене свести о модернизацији српског друштва: питање – у којој мери сте лично спремни да се мењате (радне и животне навике, додатно школовање), показало је да половина грађана није много спремна да се додатно школује или усавршава, док једна трећина није спремна да мења радне или животне навике.
Што се тиче очекивања грађана од интеграције Србије у ЕУ, они желе да буду још више информисани о политици према младима. Ту се потврђује свест да ће највише користи имати они који тек одрастају у Србији.
Наравно, занимају их остале теме, пре свега, заштита потрошача, животна средина, пољопривреда и фондови за финансијску помоћ земљама које треба да постану чланице.
– Рационално понашање грађана значи да можда они не воле све што виде и чују, али су свесни да чланство доноси многе користи – тврди Милица Делевић.
А. А.
-----------------------------------------------------------
Хрвати се плаше економске колонизације
Код испитаника је однос према ЕУ утемељен у највећој мери на три наде и очекивања: економском напретку, остварењу одговорног управљања и реализацији европских вредности и стандарда у Хрватској. Али и на два страха: од економске колонизације и политичких промена.
Последњи коментари
„Поштено је рећи да ћемо посао промене друштва одрадити онолико брзо колико будемо спремни за корените промене навика и начина живота” - ako promenimo drustvo, navike i nacin zivota ko smo onda? Da li cemo se zvati Srbi ili neki drugi? Kakva je ta Evropa kojoj su potrebni uvek neki drugi od onih sto postoje danas? Ko inkasira profit od "promena"? Zasto bi se menjali ako ne znamo cenu i dobitak od tog posla unapred?
Sada je vrijeme da se mladi dobro informiraju o neskrupuloznim "agencijama" za poslove na zapadu. Veliki broj zavrsi u ropstvu, sa putnim dokumentima koji su oduzeti, dok osoba mora raditi bez place, katkada godinama. Nedavni slucaj u Ceskoj je otkrio Holandsku farmu gdje su svi radnici bili pod kontrolom kriminalaca, vecinom iz Ukrajine, dok su radnici bili mahom is Rumunije i Moldave. Ima na tisuce slucajeva prodaje u prostiticuju, ali i u druga radna ropstva. Problem je, Zapadne zemlje namjerno ostavljaju takve "poslovne ljude" na miru, i ne istrazuju nista, cak i kada imaju prijavu. To su ljudi koji zive u strahu, i boje se da je milicija u dogovoru sa kriminalcima. Nema inace objasnjenja kako to da je Ceska policija imala sve podatke o farmi gdje su robovi, cesto clanovi iste porodice, vec dvije godine! Sve moguce izlike su koristili kada su konacno bili prisiljeni da provale. Ali tada su nasli svega 30 ljudi, dok ih je u prosjeku tamo radilo preko 400 ljudi. Oprezno u Eu
Srbiju bih poredio sa Ukrajinom od pre koju godinu kada nagrnule mase mladjeg svijeta oba pola u potrazi za zaradom. Od tada su poostrene kontrole kod manjih firmi i bordelima. U medjuvremenu iz istocno evropskih i baltickih zemalja mogu interesenti oba pola da rade u komadu najduze 3 mj. pod uslovom da u nadleznom uredu podignu obrtnicku ispravu koja u isto vrijeme sluzi za osnovu oporezivanje. U tom pogledu ne postoji razlika izmedju prirode djelatnosti kojom se ko bavi. Sve to nije moguce sa stausom "turiste", sa ili bez viznog rezima. U pogledu zaposljavanja, u bilo kojoj branši ne postoji nikakva razlika izmedju turiste sa unesenom vizom u pasosu ili kao sada bez biljeske. A sto se tice nekad deficitarnih zanimanja, takvih potreba jedva da ima. Pa i da postoje, procedura oko dobivanja dozvole boravka i rada podnosi se i u tim slucajevima u diplomatskim predstavnistvima EU zemalja. Inace bi interesent u slucaju odbijenice mogao da izigra pravni sistem i zali se kroz sve instance.