Od 2000. godine, većina građana Srbije je, makar mislima, u Evropskoj uniji. Većina njih glasalibi pozitivno na eventualnom referendumu za članstvo naše zemlje u EU i taj broj nikada nije padao ispod 50 odsto od 2002. godine. Vernost briselskom carstvu nije opadala čak ni u trenucima kada je većina zemalja EU priznala nezavisnost Kosova.

Svetlana Logar iz „Ipsos stratedžik marketinga”, agencije koja svakih šest meseci vrši istraživanja za vladinu Kancelariju za evropske integracije, kažeda se stavovi građana prema EU povremeno menjaju („oni su ponekad ljuti na Evropu”), ali od pada Miloševića i dolaska Dosovog režima na vlast, taj trend raspoloženja je neprekidan.

Nade i očekivanja građana, direktno ili indirektno izvedena iz istraživanja, vezane su za povratak Srbije u međunarodnu zajednicu.

– Na prvom mestu, to je uvek bila Evropa. I mladi ljudi, kao i starije osobe, Evropu prvenstveno vezuju za bolji životni standard – napominje Logarova, ukazujući: – Ono što se na mnogo načina indirektno vidi, naročito za starije generacije, koje su imale takvo iskustvo u vreme bivše Jugoslavije, a potom prošle užasan period izolacije sa Miloševićem, jeste –povratak samopoštovanja i osećanja pripadnosti savremenom svetu.

– Osećanje odbačenosti i izolovanosti je bilo strahovito bolno. Taj udarac na samopoštovanje i ugled, na slobodu putovanja, bio je vidljiv kada smo pitali ljude šta je najpozitivnije i šta je najveći uspeh Đinđićeve vlade, u prvoj polovini 2.001. godine. Većina je odgovorila: povratak u svet.

Na primer, jedno od pitanja koje su postavili u „Stratedžiku” posle ubistva Zorana Đinđića, u julu i avgustu 2003. godine, bilo je: šta je najbolji način da Srbija zaštiti svoje interese. Oko 51 odsto ispitanih je reklo da je to članstvo u EU, 23 odsto je navelo da je to snažna vojska, 5 odsto je bilo za članstvo u NATO, a svega 3 odsto za savez sa Rusijom.

Stav ulaska u Evropu ponekad varira, precizira Logarova. Recimo, 2006. godine, kada su bili zamrznuti odnosi sa Evropom zbog saradnje sa Hagom, broj građana koji su se pozitivno izjašnjavali o ulasku Srbije u EU bio je 53 odsto. Kada je proglašena nezavisnost Kosova, 55 odsto građana bilo je za ulazak u EU. Kada je uhapšen Radovan Karadžić (jul i avgust prošle godine) podrška Briselu iznosilaje – 61 odsto.

– Pozitivno raspoloženje još više raste od početka 2008. godine, kada počinje žestoka kampanja „Koalicije za evropsku Srbiju”. U aprilu je potpisan SSP, zatim je došao Fijat, pa je usledilo finale Evrosonga u Beogradu. Interesantno je da je Pesma Evrovizije takođe bitno uticala na rast raspoloženja prema Briselu (69 odsto), što je bila potvrda ne samo muzičkog povratka u Evropu, već nacionalnog ponosa i svesti da je tada Beograd bio jedan od evropskih centara. To je dokaz da građani ne očekuju samo da će bolje živeti ako uđu u Evropu – precizira naša sagovornica.

Vrhunac dobrog raspoloženja prema Briselu dogodio se u septembru i oktobru 2008. godine, kada je ratifikovan SSP u Skupštini. Tog trenutka, čak 75 odsto građana glasalo bi za Evropu na eventualnom referendumu.

– Tada je bilo važno što je Tomislav Nikolić, glasajući za ratifikaciju, i odvajanjem od radikala, povukao deo birača koji su se pridružili opštem trendu.

U proleće ove godine, kada je strah od ekonomske krize bio na vrhuncu, raspoloženje građana prema Briselu pada (u martu i aprilu 56 odsto), da bi u novembru raspoloženje poraslo na čak 73 odsto. Tada je, naime, postalo potpuno jasno da će pasti šengenski zid i da će građani bez viza putovati u zemlje EU.

– Interesantno je da ljudi to ocenjuju kao veoma važno za Srbiju, čak i oni koji za sada neće putovati u zemlje EU zbog materijalne situacije – konstatuje Svetlana Logar.

A. A.

-----------------------------------------------------------

Pitanje o EUu vreme Slobe – kao turističko putovanje na Mesec

– U istraživanjima tokom Miloševićeve vlasti postavljali smo pitanje o odnosu građana prema EU, ali ono je bilo periferno. Kao kada biste sada pitali građane Srbije šta misle o turističkom putovanju na Mesec, kaže Srđan Bogosavljević, direktor „Ipsos stratedžik marketinga”. Bogosavljević podseća da su posedovali i te podatke, ali su službenici „Stratedžika” pre izbora u septembru 2000. godine, skinuli rezultate tih istraživanja sa računara, plašeći se da će policija te podatke uništiti. Sada se ta istraživanja nalaze na gomili diskova koje treba obraditi.

-----------------------------------------------------------

Ukratko

• Kako u Evropi da ostanemo svoji, kad ni u Srbiji nismo svoji.

• Kad budemo uveli evro, može dinar da pada koliko hoće.

• Ako Evropa nađe mapu puta za Balkan, primićemo je.

• Kad mi budemo banuli u Evropu, biće to rat svetova.

• Onaj Balkanac Aristotel teško da bi bio primljen u Evropu. Mislio je svojom glavom.

• Nisam toliki patriota da mrzim Evropu, a nisam ni toliko evropejac da mrzim Srbiju.

Dragutin Minić Karlo