Од 2000. године, већина грађана Србије је, макар мислима, у Европској унији. Већина њих гласалиби позитивно на евентуалном референдуму за чланство наше земље у ЕУ и тај број никада није падао испод 50 одсто од 2002. године. Верност бриселском царству није опадала чак ни у тренуцима када је већина земаља ЕУ признала независност Косова.

Светлана Логар из „Ипсос стратеџик маркетинга”, агенције која сваких шест месеци врши истраживања за владину Канцеларију за европске интеграције, кажеда се ставови грађана према ЕУ повремено мењају („они су понекад љути на Европу”), али од пада Милошевића и доласка Досовог режима на власт, тај тренд расположења је непрекидан.

Наде и очекивања грађана, директно или индиректно изведена из истраживања, везане су за повратак Србије у међународну заједницу.

– На првом месту, то је увек била Европа. И млади људи, као и старије особе, Европу првенствено везују за бољи животни стандард – напомиње Логарова, указујући: – Оно што се на много начина индиректно види, нарочито за старије генерације, које су имале такво искуство у време бивше Југославије, а потом прошле ужасан период изолације са Милошевићем, јесте –повратак самопоштовања и осећања припадности савременом свету.

– Осећање одбачености и изолованости је било страховито болно. Тај ударац на самопоштовање и углед, на слободу путовања, био је видљив када смо питали људе шта је најпозитивније и шта је највећи успех Ђинђићеве владе, у првој половини 2.001. године. Већина је одговорила: повратак у свет.

На пример, једно од питања које су поставили у „Стратеџику” после убиства Зорана Ђинђића, у јулу и августу 2003. године, било је: шта је најбољи начин да Србија заштити своје интересе. Око 51 одсто испитаних је рекло да је то чланство у ЕУ, 23 одсто је навело да је то снажна војска, 5 одсто је било за чланство у НАТО, а свега 3 одсто за савез са Русијом.

Став уласка у Европу понекад варира, прецизира Логарова. Рецимо, 2006. године, када су били замрзнути односи са Европом због сарадње са Хагом, број грађана који су се позитивно изјашњавали о уласку Србије у ЕУ био је 53 одсто. Када је проглашена независност Косова, 55 одсто грађана било је за улазак у ЕУ. Када је ухапшен Радован Караџић (јул и август прошле године) подршка Бриселу износилаје – 61 одсто.

– Позитивно расположење још више расте од почетка 2008. године, када почиње жестока кампања „Коалиције за европску Србију”. У априлу је потписан ССП, затим је дошао Фијат, па је уследило финале Евросонга у Београду. Интересантно је да је Песма Евровизије такође битно утицала на раст расположења према Бриселу (69 одсто), што је била потврда не само музичког повратка у Европу, већ националног поноса и свести да је тада Београд био један од европских центара. То је доказ да грађани не очекују само да ће боље живети ако уђу у Европу – прецизира наша саговорница.

Врхунац доброг расположења према Бриселу догодио се у септембру и октобру 2008. године, када је ратификован ССП у Скупштини. Тог тренутка, чак 75 одсто грађана гласало би за Европу на евентуалном референдуму.

– Тада је било важно што је Томислав Николић, гласајући за ратификацију, и одвајањем од радикала, повукао део бирача који су се придружили општем тренду.

У пролеће ове године, када је страх од економске кризе био на врхунцу, расположење грађана према Бриселу пада (у марту и априлу 56 одсто), да би у новембру расположење порасло на чак 73 одсто. Тада је, наиме, постало потпуно јасно да ће пасти шенгенски зид и да ће грађани без виза путовати у земље ЕУ.

– Интересантно је да људи то оцењују као веома важно за Србију, чак и они који за сада неће путовати у земље ЕУ због материјалне ситуације – констатује Светлана Логар.

А. А.

-----------------------------------------------------------

Питање о ЕУу време Слобе – као туристичко путовање на Месец

– У истраживањима током Милошевићеве власти постављали смо питање о односу грађана према ЕУ, али оно је било периферно. Као када бисте сада питали грађане Србије шта мисле о туристичком путовању на Месец, каже Срђан Богосављевић, директор „Ипсос стратеџик маркетинга”. Богосављевић подсећа да су поседовали и те податке, али су службеници „Стратеџика” пре избора у септембру 2000. године, скинули резултате тих истраживања са рачунара, плашећи се да ће полиција те податке уништити. Сада се та истраживања налазе на гомили дискова које треба обрадити.

-----------------------------------------------------------

Укратко

• Како у Европи да останемо своји, кад ни у Србији нисмо своји.

• Кад будемо увели евро, може динар да пада колико хоће.

• Ако Европа нађе мапу пута за Балкан, примићемо је.

• Кад ми будемо банули у Европу, биће то рат светова.

• Онај Балканац Аристотел тешко да би био примљен у Европу. Мислио је својом главом.

• Нисам толики патриота да мрзим Европу, а нисам ни толико европејац да мрзим Србију.

Драгутин Минић Карло