Vidovdan predstavlja sudbonosan datum naše istorije. Možda je potrebno dodati da je, pored Kosovske bitke iz 1389. godine, Sarajevskog atentata iz 1914. godine, Rezolucije Informbiroa iz 1948. ili gazimestanskog uzleta 1989. i sletanja u Sheveningen 2001. godine, za 28. jun vezano i potpisivanje sudbonosne Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske 1881. godine, istog dana 1919. potpisan je mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat, amandmanima na ustav Hrvatske srpski narod je 1990. prestao da bude konstitutivni narod ove države, dok je 2006. Crna Gora Rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN postala 192. članica svetske organizacije.

Jedan uvaženi britanski istoričar je u zaključku svoje knjige o Srbiji, biće u šali, predložio da se Srbi manu Sv. Vida, koji iako slavljen i cenjen svetitelj ipak štiti nervne bolesnike i epileptičare, a da se okrenu, recimo, Sv. Joni – koji je, eto, proveo neko vreme u utrobi kita odakle je srećno uspeo da izađe živ. Zgodnu okolnost, o kojoj je ovaj autor vodio računa, predstavljala je činjenica da Jonindan pada baš 5. oktobra.

Ne bi se moglo reći da postoji neki objašnjiv razlog zbog kojeg je Vidovdan dobio ovakav značaj u istoriji srpskog naroda. Pre svega sami savremenici Kosovsku bitku nisu smesta smatrali sudbonosnom i toliko kobnom. Njene posledice, značaj Kneza Lazara kao zaštitnika i darodavca Crkve, epska borba za očuvanje srpske države njegovih potomaka, poslednjih Brankovića, i poruka i pouka žrtvovanja, taj savršeni imitatio Christi, uklopili su se ne samo sa srednjovekovnim vladarskim idealom, već su se pretočili u misao narodne slobode i kasnije čak nacionalne emancipacije. Pozniji događaji većinom su sticajem okolnosti pali baš na Vidovdan. Tajna konvencija i isporučivanje Slobodana Miloševića Hagu svakako nisu na ovaj dan upriličeni

voljom aktera (makar kad je o srpskoj strani reč). Manevri organizovani u Bosni 1914. nisu trajali samo tokom Vidovdana, a sasvim bi bilo čudno da su organizovani u decembru ili februaru. Ako su Princip i mladobosanci i uzeli dolazak nadvojvode Ferdinanda u Sarajevo kao nacionalnu uvredu, nesumnjivo je da su ranije i bez takve okolnosti planirali napad na manje značajne dostojanstvenike dvojne monarhije. Ukoliko su zaista imali nameru da izborom Vidovdana za datum donošenja Rezolucije IB dodatno ugroze Broza i KPJ, Ždanov i Maljenkov verovatno nisu računali na činjenicu da tako samo mogu da podstaknu neželjene paralele. 

U istoriji su sedmice na prelazu između proleća i leta i leta i jeseni (jun i septembar) verovatno period najveće aktivnosti. Upravo 28. juna dogodili su se mnogobrojni drugi veliki i sudbonosni događaji. Recimo, najveća bitka XVII veka – kada su se 1651. poljske trupe sukobile sa ustanicima Bogdana Hmeljnickog i Tatarima kod Berestežka (Beresteczko), Karlo V je toga dana postao car, a Viktorija kraljica, 1922. je izbio građanski rat u Irskoj, a 1967. godine, posle jedne od najblistavijih ratnih pobeda u XX veku, Izraelu je prisajedinjen Istočni Jerusalim...

Ipak, sa namerom ili slučajno, sklerotičnim predumišljajem ljudi ili veličanstvenom promišlju Svevišnjeg, Vidovdan ostaje kao jedan od najvažnijih datuma srpske istorije. Odavno je rečeno kako je „sve slučajno osim slučaja”. U prilog ovom dvosmislenom zaključku dodao bih da bi i Sv. Jona bio zgodan dan za Srpstvo, zbog poruke svetiteljevog života i velikog događaja od 5. oktobra 2000. godine, samo da upravo tog datuma 1813. turska vojska nije ušla u nebranjeni Beograd.