Udžerice na izdisaju
Bogatašima centar, sirotinji periferija
Pojedini urbanisti se pribojavaju da će visoki porezi na imovinu pretvoriti jezgra gradova u avetinjski puste poslovne zone i podstaći bespravnu gradnju na obodima
Visoki porezi na imovinu će proterati dvorišne porodične kuće sa skupih lokacija i promeniti sliku gradova. Umesto njih nići će višespratnice, a stanovništvo će se raslojiti – bogati će živeti u centrima, a sirotinja na periferiji.
U oporezivanju građevinskog zemljišta Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, vidi šansu za bržu realizaciju već usvojenih planova, koji godinama tavore u fiokama.
– Vlasnici će želeti da prodaju kuće jer će porez, koji je ekvivalent gradskoj renti, biti prilično visok. Većina će se radije odseliti i stanovati tamo gde im je jeftinije. U centru će živeti samo oni koji imaju novac – kaže Gligorijevićeva.
Lice gradova u budućnosti menjaće se prema planskim dokumentima – gde su predviđeni soliteri biće soliteri i tu nema posebne filozofije, kaže urbanista koji je želeo da ostane anoniman.
– Ovde je pre svega reč o fiskalnoj meri čiji cilj nije da sagradi lepši ili bolji grad. Investitori će i dalje težiti da sazidaju što više kvadrata. Logika države je da otera vlasnike skupog zemljišta ako ne mogu da se pojave kao investitori i dovedu tajkune da zidaju – kaže naš sagovornik.
On podseća da je država mogla da se oslobodi udžerica šezdesetih godina prošlog veka kada je eksproprijacija „bila smešna i sve je izuzimano za lulu duvana”.
– U međuvremenu je vrednost zemljišta ispod udžerica porasla i nastao je problem. Njih su izgradili građani svojim parama, uglavnom pre Drugog svetskog rata. A sada se smišlja način kako da se starosedeoci oteraju sa svoje zemlje iako su ravnopravno učestvovali u gradnji novih naselja poput Novog Beograda, Galenike, Mirijeva – kaže ovaj urbanista.
Đorđe Mojović, programski direktor nevladine organizacije „Program za urbani razvoj”, podseća da je u Evropi, koja je raslojila stanovništvo visokim nametima, sada imperativ da se mešaju socijalne strukture. Jer ti gradovi ne žele avetinjski puste centre u kojima niko ne stanuje.
– To će se desiti i kod nas ako se ne umešaju urbanisti postavljajući striktna pravila. Stanovništvo će sigurno odlaziti na obode gradova gde su porezi niži. To može da pospeši bespravnu gradnju jer se dosad pokazalo da je ona najbolja opcija da se reši stambeno pitanje bez velikih ulaganja. Grad će na račun toga što valorizuje neke lokacije morati da više ulaže u periferiju kako bi ta naselja postala kvalitetna mesta za život. U suprotnom pretvoriće se u gradske slamove – navodi Mojović.
Bojazan da se centri gradova pretvore u poslovne zone Gligorijevićeva nema jer smatra da urbanisti u planovima i te kako vode računa da mešaju namene poslovanje, stanovanje, zelene površine, kulturne i zabavne sadržaje kako bi delovi grada uvek bili živi.
M. U. A. – D. M.
Poslednji komentari
Ne radi se o sirotinji koja zivi u gradovima u Srbiji vec o ljudima sa prosecnim primanjima koje niko nema prava da silom poreza otera iz grada jer po Ustavu cl. 58.:"Jemci se mirno uzivanje svojine i drugih imovinskih prava stecenih na osnovu zakona."Amerika nije Njujork i tamo ljudi zive u prizemnim zgradama, ali se ovde Njujork koristi za opravdavanje uklanjanja gradjana sa lokacija.Arh. Gligorijevic dobro zna da urbanisti ne mogu da se mesaju u imovinske odnose i da oni odredjuju gde ce ko da zivi zavisno od imovinskog stanja.Po cl. 21. Ustava:"Zabranjena je svaka diskriminacija, a narocito po osnovu,...,imovnog stanja."Urbanisticki planovi su doveli do poguscenja Vracara preko svake mere tako da sada ljudi idu po kolovozu jer su automobili zakrcili trotoare.Gde su bili urbanisti da predloze naselja sa individualnim stambenim zgradama na mestima gde su sada nikla divlja naselja?Da li ce planovi biti realizovani nije vaznije pitanje od samog zivota ljudi u Srbiji a planovi se menjaju i to nije nesto sto je iznad Ustava premda se u realizaciji dobro zaradjuje bez obzira sto se pogosavaju uslovi za zivot.Kao podpredsednik Udruzenja za ocuvanje graditeljskog nasledja i ambijenata Beograda smatram da Beograd ne treba porusiti zbog cega sam 20 godina ucestvovao zajedno sa urbanistima u planiranju grada.Znam da mnogo urbansta ne zeli da "rusi" vec da skladno uklapa nove zgrade u postojeci ambijent.Svi evropski gradovi cuvaju svoju tradiciju i ambijentalne celine samo ovde to jedna grupa ljudi povezana sa investitorima i pojedincima iz vlasti ne zeli vec im je profit vazniji od bilo cega drugog pa i morala i struke?Ustav Srbije je na strani gradjana a na strani profitera je novac i "moc" pa cemo da vidimo da li ce se ponoviti ono sto se dogodilo u Pnom Penu u Kambodzi za vreme vladavine Pola Pota kada su svi gradjani isterani iz gradova na selo?Ovde je i vlast svesna da se izbori ne dobijaju ako se djonom krene na narod pa mu se "razreze" porez koji ne moze d
Прва реченица је огледало Србије, ситуација која је већ ту се најављује као будућа. Пример "Станком". Угао К. Вишеслава и Р. Митровића, Чукарица. Са полицијом су власницима плаца уручивали решење о изузимању истог из њиховог поседа, а сада са полицијом разрешавају, доделу станова, јер је продат један стан, неколицини. У међувремену су за зграду "кифлу", на јавној површини,грађеној. Прво добили решење да ће бити спортски центар, а затим променили УП Чукарице (града) и то постаје стамбено - пословни објекат . Нема решења на овај начин. Па има 1.000.000 бесправно подигнутих објеката. Народ је видео да је боље да се и он понаша ван закона, него да се буни зато што неко крши закон. То је српска демократија. А овај министар што хоће да легализује све то. Само нека се нада. Када се положе рачуни за утрошене кредите (30 милијарди евра), народ ће онда почети да размишља и о томе. Ако у међувремену није остао без посла ( пара ).
ovaj grad je poprilicno ruzan. podrzavam uvodjenje reda u gradjevinski sektor i rusenje udzerica nedostojnih 21 veka. njihovim vlasnicima ostaje da se sto pre urazume po pitanju cene. vecina nije tu ni rodjena neego naseljena, tako da emocija nema