Уџерице на издисају
Богаташима центар, сиротињи периферија
Поједини урбанисти се прибојавају да ће високи порези на имовину претворити језгра градова у аветињски пусте пословне зоне и подстаћи бесправну градњу на ободима
Високи порези на имовину ће протерати дворишне породичне куће са скупих локација и променити слику градова. Уместо њих нићи ће вишеспратнице, а становништво ће се раслојити – богати ће живети у центрима, а сиротиња на периферији.
У опорезивању грађевинског земљишта Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда, види шансу за бржу реализацију већ усвојених планова, који годинама таворе у фиокама.
– Власници ће желети да продају куће јер ће порез, који је еквивалент градској ренти, бити прилично висок. Већина ће се радије одселити и становати тамо где им је јефтиније. У центру ће живети само они који имају новац – каже Глигоријевићева.
Лице градова у будућности мењаће се према планским документима – где су предвиђени солитери биће солитери и ту нема посебне филозофије, каже урбаниста који је желео да остане анониман.
– Овде је пре свега реч о фискалној мери чији циљ није да сагради лепши или бољи град. Инвеститори ће и даље тежити да сазидају што више квадрата. Логика државе је да отера власнике скупог земљишта ако не могу да се појаве као инвеститори и доведу тајкуне да зидају – каже наш саговорник.
Он подсећа да је држава могла да се ослободи уџерица шездесетих година прошлог века када је експропријација „била смешна и све је изузимано за лулу дувана”.
– У међувремену је вредност земљишта испод уџерица порасла и настао је проблем. Њих су изградили грађани својим парама, углавном пре Другог светског рата. А сада се смишља начин како да се староседеоци отерају са своје земље иако су равноправно учествовали у градњи нових насеља попут Новог Београда, Галенике, Миријева – каже овај урбаниста.
Ђорђе Мојовић, програмски директор невладине организације „Програм за урбани развој”, подсећа да је у Европи, која је раслојила становништво високим наметима, сада императив да се мешају социјалне структуре. Јер ти градови не желе аветињски пусте центре у којима нико не станује.
– То ће се десити и код нас ако се не умешају урбанисти постављајући стриктна правила. Становништво ће сигурно одлазити на ободе градова где су порези нижи. То може да поспеши бесправну градњу јер се досад показало да је она најбоља опција да се реши стамбено питање без великих улагања. Град ће на рачун тога што валоризује неке локације морати да више улаже у периферију како би та насеља постала квалитетна места за живот. У супротном претвориће се у градске сламове – наводи Мојовић.
Бојазан да се центри градова претворе у пословне зоне Глигоријевићева нема јер сматра да урбанисти у плановима и те како воде рачуна да мешају намене пословање, становање, зелене површине, културне и забавне садржаје како би делови града увек били живи.
М. У. А. – Д. М.
Последњи коментари
Ne radi se o sirotinji koja zivi u gradovima u Srbiji vec o ljudima sa prosecnim primanjima koje niko nema prava da silom poreza otera iz grada jer po Ustavu cl. 58.:"Jemci se mirno uzivanje svojine i drugih imovinskih prava stecenih na osnovu zakona."Amerika nije Njujork i tamo ljudi zive u prizemnim zgradama, ali se ovde Njujork koristi za opravdavanje uklanjanja gradjana sa lokacija.Arh. Gligorijevic dobro zna da urbanisti ne mogu da se mesaju u imovinske odnose i da oni odredjuju gde ce ko da zivi zavisno od imovinskog stanja.Po cl. 21. Ustava:"Zabranjena je svaka diskriminacija, a narocito po osnovu,...,imovnog stanja."Urbanisticki planovi su doveli do poguscenja Vracara preko svake mere tako da sada ljudi idu po kolovozu jer su automobili zakrcili trotoare.Gde su bili urbanisti da predloze naselja sa individualnim stambenim zgradama na mestima gde su sada nikla divlja naselja?Da li ce planovi biti realizovani nije vaznije pitanje od samog zivota ljudi u Srbiji a planovi se menjaju i to nije nesto sto je iznad Ustava premda se u realizaciji dobro zaradjuje bez obzira sto se pogosavaju uslovi za zivot.Kao podpredsednik Udruzenja za ocuvanje graditeljskog nasledja i ambijenata Beograda smatram da Beograd ne treba porusiti zbog cega sam 20 godina ucestvovao zajedno sa urbanistima u planiranju grada.Znam da mnogo urbansta ne zeli da "rusi" vec da skladno uklapa nove zgrade u postojeci ambijent.Svi evropski gradovi cuvaju svoju tradiciju i ambijentalne celine samo ovde to jedna grupa ljudi povezana sa investitorima i pojedincima iz vlasti ne zeli vec im je profit vazniji od bilo cega drugog pa i morala i struke?Ustav Srbije je na strani gradjana a na strani profitera je novac i "moc" pa cemo da vidimo da li ce se ponoviti ono sto se dogodilo u Pnom Penu u Kambodzi za vreme vladavine Pola Pota kada su svi gradjani isterani iz gradova na selo?Ovde je i vlast svesna da se izbori ne dobijaju ako se djonom krene na narod pa mu se "razreze" porez koji ne moze d
Прва реченица је огледало Србије, ситуација која је већ ту се најављује као будућа. Пример "Станком". Угао К. Вишеслава и Р. Митровића, Чукарица. Са полицијом су власницима плаца уручивали решење о изузимању истог из њиховог поседа, а сада са полицијом разрешавају, доделу станова, јер је продат један стан, неколицини. У међувремену су за зграду "кифлу", на јавној површини,грађеној. Прво добили решење да ће бити спортски центар, а затим променили УП Чукарице (града) и то постаје стамбено - пословни објекат . Нема решења на овај начин. Па има 1.000.000 бесправно подигнутих објеката. Народ је видео да је боље да се и он понаша ван закона, него да се буни зато што неко крши закон. То је српска демократија. А овај министар што хоће да легализује све то. Само нека се нада. Када се положе рачуни за утрошене кредите (30 милијарди евра), народ ће онда почети да размишља и о томе. Ако у међувремену није остао без посла ( пара ).
ovaj grad je poprilicno ruzan. podrzavam uvodjenje reda u gradjevinski sektor i rusenje udzerica nedostojnih 21 veka. njihovim vlasnicima ostaje da se sto pre urazume po pitanju cene. vecina nije tu ni rodjena neego naseljena, tako da emocija nema