Ako zemlje članice dostavljanje upitnika Srbiji budu posmatrale kao tehničko pitanje, ne vidim razloga da taj upitnik ne stigne vrlo brzo, kaže Tanja Miščević, profesorka na Fakultetu političkih nauka i bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije. u

Ali, ako se upitnik bude posmatrao kao političko pitanje, Miščevićeva, u intervjuu za „Politiku”, naglašava da će taj potez onda čekati početak procesa ratifikacije SSP-a, za koji je, kao što je poznato uslov, puna saradnja s Tribunalom u Hagu ili izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca koji bi bio pozitivan.

Koliko pitanja Srbija može da očekuje u tom upitniku? Manje ili više od svojih suseda?

Isto. Obično je reč o oko četiri hiljade pitanja. Odnosno, u upitniku se obično nalazi oko 2.200 osnovnih pitanja plus potpitanja.

Ta cifra se nije menjala od početka 2000. godine, počev od hrvatskog i makedonskog upitnika, pa sve do upitnika koji je uručen Islandu. Samo je forma pitanja donekle promenjena, jer upitnik, zapravo, prati stanje u državi kojoj se šalje i, naravno, razvoj evropskog pravnog poretka.

Ne vidim da mi imamo nešto specifično u odnosu na ostale države zapadnog Balkana. Pretpostavljam da će 95 odsto pitanja naličiti na pitanja koja su poslata Crnoj Gori. Jer, nedavno smo izašli iz državne zajednice, pravni poredak je manje-više isti, tempo usklađivanja zakonodavstva manje-više pratimo i oni i mi.

U odnosu na Crnu Goru, u našem slučaju posebno bi moglo da bude naglašeno pitanje povraćaja imovine, naravno, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebni i pojedinačni standardi koji postoje u EU (prevashodno u oblasti poljoprivrede), jer smo i mi i EU zainteresovani za ta pitanja. Mogućno je očekivati da će biti naglašena i pitanja koja se odnose na oblasti u kojima je Srbija jaka – industrija čelika, naftna industrija, elektroprivreda, poljoprivreda.

Koliko vremena će Srbiji biti potrebno za sastavljanje odgovora na upitnik?

Sigurno da to može biti vrlo brzo. Tri, četiri meseca je jako, jako brzo. Mislim da se to može postići.

Poznato je da Srbija ima najbolje administrativne kapacitete u čitavom regionu, a možda i dalje. Znamo da su ti ljudi već radili na sastavljanju Nacionalnog programa integracije, u kojem se, otprilike, nalaze i sva pitanja iz upitnika. Pored toga, oni neprestano prate sprovođenje NPI-a, tako da su u vezi sa odgovorima na ta pitanja. Znamo i da su upoznati sa sadržinom svih upitnika koje su ostale zemlje zapadnog Balkana dobijale.

Veoma je bitno da to budu kvalitetni odgovori. Oni se inače prave na srpskom jeziku i vlada ih mora usvojiti na srpskom jeziku i paralelni tekst na engleskom jeziku.

Jesu li pitanja i odgovori iz upitnika zaista tajni sve dok Evropska komisija ne da svoje mišljenje o spremnosti zemlje da postane kandidat za člana EU?

Vidim da je to gotovo trend. Ni pitanja ni odgovori ne bi trebalo da budu tajna. Prvo, pitanja ne treba da budu tajna jer su poznata i od drugih zemalja. Drugo, tek odgovori ne treba da budu nikakva tajna jer će oni prosto predstavljati „rentgensku sliku” stanja u Srbiji. Zašto bi vlada i srpska administracija krile kako to Srbija zaista izgleda i kako Srbiju predstavlja u EU?

B. Č.