Ако земље чланице достављање упитника Србији буду посматрале као техничко питање, не видим разлога да тај упитник не стигне врло брзо, каже Тања Мишчевић, професорка на Факултету политичких наука и бивша директорка Канцеларије за европске интеграције. у

Али, ако се упитник буде посматрао као политичко питање, Мишчевићева, у интервјуу за „Политику”, наглашава да ће тај потез онда чекати почетак процеса ратификације ССП-а, за који је, као што је познато услов, пуна сарадња с Трибуналом у Хагу или извештај главног тужиоца Сержа Брамерца који би био позитиван.

Колико питања Србија може да очекује у том упитнику? Мање или више од својих суседа?

Исто. Обично је реч о око четири хиљаде питања. Односно, у упитнику се обично налази око 2.200 основних питања плус потпитања.

Та цифра се није мењала од почетка 2000. године, почев од хрватског и македонског упитника, па све до упитника који је уручен Исланду. Само је форма питања донекле промењена, јер упитник, заправо, прати стање у држави којој се шаље и, наравно, развој европског правног поретка.

Не видим да ми имамо нешто специфично у односу на остале државе западног Балкана. Претпостављам да ће 95 одсто питања наличити на питања која су послата Црној Гори. Јер, недавно смо изашли из државне заједнице, правни поредак је мање-више исти, темпо усклађивања законодавства мање-више пратимо и они и ми.

У односу на Црну Гору, у нашем случају посебно би могло да буде наглашено питање повраћаја имовине, наравно, борба против корупције и организованог криминала, посебни и појединачни стандарди који постоје у ЕУ (превасходно у области пољопривреде), јер смо и ми и ЕУ заинтересовани за та питања. Могућно је очекивати да ће бити наглашена и питања која се односе на области у којима је Србија јака – индустрија челика, нафтна индустрија, електропривреда, пољопривреда.

Колико времена ће Србији бити потребно за састављање одговора на упитник?

Сигурно да то може бити врло брзо. Три, четири месеца је јако, јако брзо. Мислим да се то може постићи.

Познато је да Србија има најбоље административне капацитете у читавом региону, а можда и даље. Знамо да су ти људи већ радили на састављању Националног програма интеграције, у којем се, отприлике, налазе и сва питања из упитника. Поред тога, они непрестано прате спровођење НПИ-а, тако да су у вези са одговорима на та питања. Знамо и да су упознати са садржином свих упитника које су остале земље западног Балкана добијале.

Веома је битно да то буду квалитетни одговори. Они се иначе праве на српском језику и влада их мора усвојити на српском језику и паралелни текст на енглеском језику.

Јесу ли питања и одговори из упитника заиста тајни све док Европска комисија не да своје мишљење о спремности земље да постане кандидат за члана ЕУ?

Видим да је то готово тренд. Ни питања ни одговори не би требало да буду тајна. Прво, питања не треба да буду тајна јер су позната и од других земаља. Друго, тек одговори не треба да буду никаква тајна јер ће они просто представљати „рентгенску слику” стања у Србији. Зашто би влада и српска администрација криле како то Србија заиста изгледа и како Србију представља у ЕУ?

Б. Ч.