Zemljama u okruženju bilo je potrebno od tri do pet meseci da odgovore na upitnik Evropske komisije.
Posao je najbrže završila Hrvatska, koja je svoj upitnik dobila 10. jula 2003, a odgovore prosledila 10. oktobra te godine, dakle tačno tri meseca kasnije. Crnoj Gori i Makedoniji bilo je potrebno nepunih pet meseci da popune „evropsku anketu”. Crna Gora je upitnik dobila 22. jula 2009. godine, a prosledila ga Komisiji 9. decembra iste godine, posle čega su joj dostavljena dodatna pitanja na kojima se još radi. Makedoniji je upitnik EK prosleđen 1. oktobra 2004. godine, a odgovori su poslati 15. februara 2005.

Svoje odgovore još nije sastavila Albanija, kojoj je upitnik uručen u decembru prošle godine.

Kao što se od zemlje do zemlje mnogo ne razlikuje vreme utrošeno za odgovaranje, tako ne postoji ni velika razlika u broju pitanja koja je Brisel slao našim susedima. Izuzimajući Hrvatsku, kojoj je uručen najobimniji upitnik, sa 4.560 pitanja, sve ostale države zapadnog Balkana suočile su se sa oko 4.000 pitanja i potpitanja, koja su se odnosila na različite oblasti funkcionisanja države, institucija i ekonomije.

Crna Gora je, recimo, dobila tačno 2.178 pitanja, ali je taj broj, računajući i potpitanja, bio zapravo duplo veći. Komisiju je u toj državi najviše zanimala oblast pravde, slobode i bezbednosti, pravosudnog sistema i socijalne politike, što je, sudeći prema prošlogodišnjoj izjavi Gordane Đurović, crnogorske ministarke za evropske integracije, bilo iznenađenje. Jer Crnogorci su, pre nego što su se suočili s dokumentom EK, očekivali najviše pitanja iz oblasti bezbednosti hrane i veterine.

Odgovori na briselska pitanja, uz koje se obično šalju i prevodi pojedinih nacionalnih akata, uvek su do sada bili znatno opširniji od pitanja, koja su obično sročena na nekoliko stotina stranica. Odgovori, na više hiljada strana. Iz Hrvatske je Briselu vraćen dokument sa 7.000 strana teksta. Iz Makedonije i Crne Gore čak dvostruko više.

„Iskustva Crne Gore svakako mogu biti korisna za Srbiju”, misli Đurovićeva, koja, za „Politiku”, kaže da je njena zemlja spremna „za dalje jačanje, tradicionalno dobre saradnje u oblasti evropskih integracija”.

Da i administraciju Srbije zaista čeka ogroman posao svedoči činjenica da je u Crnoj Gori na pripremi odgovora bilo angažovano oko hiljadu ljudi (780 službenika državne administracije koji su imali autorizovan pristup portalu, 50 ljudi u Ministarstvu za evropske integracije, 70 prevodilaca i više desetina lokalnih i stranih eksperata).

Uverena da su dobro odradili prvu fazu u ovom procesu, naša sagovornica naglašava da „projekat upitnik”„predstavlja najveći administrativni poduhvat koji realizuje crnogorska administracija od obnove nezavisnosti”.

Pošto je početkom decembra predala odgovore na pitanja EK, Crnoj Gori je već krajem tog meseca stiglo i 21 dopunsko pitanje, na koja će, kako obećavaju tamošnji zvaničnici, odgovori biti dostavljeni EK do 1. februara.

U toj zemlji se inače posebno velika prašina digla oko toga da li upitnik EK treba da bude javni dokument. Povodom sumnji opozicije u nameru crnogorske vlade da iskreno odgovori na pitanja, tamošnja vlast uveravala je letos javnost da su pitanja EK vlasništvo komisije, a odgovori na ta pitanja vlasništvo vlade Crne Gore, sve do okončanja procesa.

Hrvati i Makedonci nisu, prema našim saznanjima, krili svoje odgovore. Prvi su sutradan, pošto su podneli odgovore na upitnik, te odgovore „okačili” na vladin sajt, a slično je uradila i Makedonija.

B. Čpajak