Упитник Европске комисије

Од три до пет месеци за одговоре

Ђуровић: Питања из Брисела до сада су стизала на неколико стотина страница, а одговори упућивани на хиљадама страна

Земљама у окружењу било је потребно од три до пет месеци да одговоре на упитник Европске комисије.
Посао је најбрже завршила Хрватска, која је свој упитник добила 10. јула 2003, а одговоре проследила 10. октобра те године, дакле тачно три месеца касније. Црној Гори и Македонији било је потребно непуних пет месеци да попуне „европску анкету”. Црна Гора је упитник добила 22. јула 2009. године, а проследила га Комисији 9. децембра исте године, после чега су јој достављена додатна питања на којима се још ради. Македонији је упитник ЕК прослеђен 1. октобра 2004. године, а одговори су послати 15. фебруара 2005.

Своје одговоре још није саставила Албанија, којој је упитник уручен у децембру прошле године.

Као што се од земље до земље много не разликује време утрошено за одговарање, тако не постоји ни велика разлика у броју питања која је Брисел слао нашим суседима. Изузимајући Хрватску, којој је уручен најобимнији упитник, са 4.560 питања, све остале државе западног Балкана суочиле су се са око 4.000 питања и потпитања, која су се односила на различите области функционисања државе, институција и економије.

Црна Гора је, рецимо, добила тачно 2.178 питања, али је тај број, рачунајући и потпитања, био заправо дупло већи. Комисију је у тој држави највише занимала област правде, слободе и безбедности, правосудног система и социјалне политике, што је, судећи према прошлогодишњој изјави Гордане Ђуровић, црногорске министарке за европске интеграције, било изненађење. Јер Црногорци су, пре него што су се суочили с документом ЕК, очекивали највише питања из области безбедности хране и ветерине.

Одговори на бриселска питања, уз које се обично шаљу и преводи појединих националних аката, увек су до сада били знатно опширнији од питања, која су обично срочена на неколико стотина страница. Одговори, на више хиљада страна. Из Хрватске је Бриселу враћен документ са 7.000 страна текста. Из Македоније и Црне Горе чак двоструко више.

„Искуства Црне Горе свакако могу бити корисна за Србију”, мисли Ђуровићева, која, за „Политику”, каже да је њена земља спремна „за даље јачање, традиционално добре сарадње у области европских интеграција”.

Да и администрацију Србије заиста чека огроман посао сведочи чињеница да је у Црној Гори на припреми одговора било ангажовано око хиљаду људи (780 службеника државне администрације који су имали ауторизован приступ порталу, 50 људи у Министарству за европске интеграције, 70 преводилаца и више десетина локалних и страних експерата).

Уверена да су добро одрадили прву фазу у овом процесу, наша саговорница наглашава да „пројекат упитник”„представља највећи административни подухват који реализује црногорска администрација од обнове независности”.

Пошто је почетком децембра предала одговоре на питања ЕК, Црној Гори је већ крајем тог месеца стигло и 21 допунско питање, на која ће, како обећавају тамошњи званичници, одговори бити достављени ЕК до 1. фебруара.

У тој земљи се иначе посебно велика прашина дигла око тога да ли упитник ЕК треба да буде јавни документ. Поводом сумњи опозиције у намеру црногорске владе да искрено одговори на питања, тамошња власт уверавала је летос јавност да су питања ЕК власништво комисије, а одговори на та питања власништво владе Црне Горе, све до окончања процеса.

Хрвати и Македонци нису, према нашим сазнањима, крили своје одговоре. Први су сутрадан, пошто су поднели одговоре на упитник, те одговоре „окачили” на владин сајт, а слично је урадила и Македонија.

Б. Чпајак

објављено: 31/01/2010