Imate li ustavni sud? Koliko je političkih partija registrovano u vašoj zemlji? Koje su garancije za nezavisnost ombudsmana? Kakvi su odnosi sa susednim zemljama i zemljama regiona zapadnog Balkana, uključujući bilateralna pitanja, pitanje granica i izglede za rešenja? Kako je obezbeđen konsenzus oko osnova ekonomske politike? Postoji li poseban sud za rešavanje sukoba na osnovu kolektivnih ugovora? Da li se različito tretiraju radnici u javnom i privatnom sektoru? Kakva je meteorološka struktura? Koja je minimalna starosna granica za vozače? Kako je regulisana prodaja alkoholnih pića?

Ovo je samo deset od oko četiri hiljade pitanja i potpitanja – veoma raznovrsnih, preko ključnih do sasvim bizarnih – koja će verovatno biti postavljena Srbiji u upitniku Evropske komisije, a koja smo prepisali iz dokumenta dostavljenog jednoj susednoj zemlji.

Upitnik je instrument preko kojeg Komisija pravi „rendgenski snimak” reformi u zemlji potencijalnom kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, ali i usklađenosti domaćih zakona sa evropskim propisima (u 35 oblasti o kojima se kasnije pregovara za članstvo). Posredstvom te „ankete” ona zapravo proverava koliko je zemlja sposobna da na sebe preuzme prava i obaveze koji proizilaze iz članstva u EU.

Komisija će upitnik za Srbiju sastaviti posle „zelenog svetla” iz Saveta ministara, koji prethodno treba, jednoglasno, da prihvati srpsku aplikaciju (podnetu u decembru prošle godine) i da tek onda zatraži mišljenje EK, kasnije presudno za dodelu statusa kandidata.

Brisel stoga nastoji da prikupi što više informacija o zemlji „pod lupom” i postavlja pitanja o funkcionisanju države u raznim oblastima – od ustavnog uređenja i vladavine prava, preko ekonomije i obrazovanja, do poljoprivrede i nauke.

Standardna pitanja

Pitanja za zemlje u okruženju (u koja je „Politika” imala uvid), bila su grupisana u tri celine: prva se odnosi na tzv. političke kriterijume, druga na ekonomske kriterijume, a treća na sposobnost usvajanja evropskih standarda.

Neki poznavaoci evropske prakse kažu da se upitnik priprema za svaku zemlju posebno, s tim što je jedan deo dokumenta isti ili sličan za sve, dok je drugideo ipak specifičan za svaku pojedinu državu.

 „Od zemlje do zemlje, upitnik se u, principu, razlikuje veoma malo, zato što se radi o istim oblastima, istim reformama koje se posmatraju”, tvrdi, međutim, za naš list, dr Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, koja je u vreme vlade Zorana Đinđića bila na čelu sektora za pridruživanje EU. „Jedina je razlika u stadijumima u kojima se nalaze pojedine zemlje u trenutku kada im se upitnik šalje”, naglašava ona.

Za Srbiju, Trbovićeva očekuje „standardni upitnik”.

Podsećajući na to da „postoji zvaničan stav da se neće povezivati pitanja pristupanja Srbije EU sa pitanjima rešavanja statusa Kosova”, ona pretpostavlja da će jedna od važnih tema, svakako, biti regionalna saradnja. Imajući u vidu iskustvo EU sa nekim zemljama u susedstvu, misli da će se ovde posebno posmatrati borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, kontrola granica, sudstvo…

„Ako gledamo period kada su druge zemlje dobijale status zvaničnog kandidata, trebalo bi da budemo korak napred u odnosu na susede. A, dokle smo u stvari stigli ustanoviće ta anketa”, zaključuje ona.

Posle dobijenih odgovora, EU po pravilu šalje i dodatna pitanja i traži dodatna objašnjenja. A, sudeći prema novinskim izveštajima, najdelikatnija pitanja našim susedima stigla su naknadno. Primera radi, Komisiju je u slučaju Hrvatske, posle dobijenih odgovora na prvu verziju pitanja, zanimalo da li zemlja ,,prihvata pojam komandne odgovornosti kao što je definisan Statutom Haškog suda i Rimskim statutom ”.

Obiman posao

U Srbiji su u toku pripreme za predstojeći izuzetno složen i obiman posao. Srpskoj administraciji dostupni su upitnici koje su prošle godine dobili Crnogorci i Albanci, pa ovdašnja ministarstva, prema rečima Milice Delević, direktora Kancelarije za pridruživanje, već raspodeljuju zadatke, kako bi što spremnije dočekala upitnik EK. Jer, Komisija zahteva jasne i precizne odgovore, zatim, mnogo tabela, dostavljanje određenih propisa, ali i to da čitav posao bude završen veoma brzo.

„Upitnik treba shvatiti vrlo ozbiljno, kao i ceo proces posle upitnika. Ne zbog dobijanja kandidature same po sebi, već zbog kvaliteta koji kandidatura zemlji donosi – od kompletnog privrednog razvoja (jer investitori znaju da će doći u uređenu privredu) do toga da se time stvara predvidljiv ambijent za sopstvenu privredu”, upozorava Radmila Milivojević, danas potpredsednica Privredne komore Srbije, a nekada, takođe, sekretar vladine Kancelarije za pridruživanje EU.

„Kao što je Privredna komora učestvovala u kreiranju liste liberalizacije za Prelazni trgovinski sporazum, obezbeđujući analize za njeno definisanje, treba da bude upotrebljena „ista matrica” i u ovoj drugoj fazi, odgovora na upitnik”, kaže ona, tvrdeći da „iskustvo kolega iz okruženja pokazuje da se svuda tamo gde nisu imali komunikaciju sa privredom pojavio problem u sprovođenju donetih mera”.

Milivojevićeva kaže da će na odgovorima iz upitnika raditi „cela Komora” i navodi da već postoji stručni tim komorskog sistema za praćenje realizacije obaveza iz SSP-a, sa 35 ljudi. Struktura je, kako kaže, identična Koordinacionom timu vlade za proces pristupanja EU, i po oblastima i po politikama, koji takođe ima 35 stručnih podgrupa za svako od pregovaračkih poglavlja.

Izuzimajući Grčku, sedamdesetih godina, Komisija nikada nije uputila negativno mišljenje za neku zemlju, već – isključivo pozitivno. Kada takva ocena EK o kandidaturi Srbije bude stigla u Savet ministara, za odluku o dodeli statusa kandidata biće potrebna ne samo jednoglasnost u tom telu, već i prethodna saglasnost Evropskog parlamenta.

Najvažniju odluku, o datumu početaka pregovora o pristupanju Srbije Uniji treba da donese Evropski savet, na predlog Saveta ministara.

Biljana Čpajak