Имате ли уставни суд? Колико је политичких партија регистровано у вашој земљи? Које су гаранције за независност омбудсмана? Какви су односи са суседним земљама и земљама региона западног Балкана, укључујући билатерална питања, питање граница и изгледе за решења? Како је обезбеђен консензус око основа економске политике? Постоји ли посебан суд за решавање сукоба на основу колективних уговора? Да ли се различито третирају радници у јавном и приватном сектору? Каква је метеоролошка структура? Која је минимална старосна граница за возаче? Како је регулисана продаја алкохолних пића?

Ово је само десет од око четири хиљаде питања и потпитања – веома разноврсних, преко кључних до сасвим бизарних – која ће вероватно бити постављена Србији у упитнику Европске комисије, а која смо преписали из документа достављеног једној суседној земљи.

Упитник је инструмент преко којег Комисија прави „рендгенски снимак” реформи у земљи потенцијалном кандидату за чланство у Европској унији, али и усклађености домаћих закона са европским прописима (у 35 области о којима се касније преговара за чланство). Посредством те „анкете” она заправо проверава колико је земља способна да на себе преузме права и обавезе који произилазе из чланства у ЕУ.

Комисија ће упитник за Србију саставити после „зеленог светла” из Савета министара, који претходно треба, једногласно, да прихвати српску апликацију (поднету у децембру прошле године) и да тек онда затражи мишљење ЕК, касније пресудно за доделу статуса кандидата.

Брисел стога настоји да прикупи што више информација о земљи „под лупом” и поставља питања о функционисању државе у разним областима – од уставног уређења и владавине права, преко економије и образовања, до пољопривреде и науке.

Стандардна питања

Питања за земље у окружењу (у која је „Политика” имала увид), била су груписана у три целине: прва се односи на тзв. политичке критеријуме, друга на економске критеријуме, а трећа на способност усвајања европских стандарда.

Неки познаваоци европске праксе кажу да се упитник припрема за сваку земљу посебно, с тим што је један део документа исти или сличан за све, док је другидео ипак специфичан за сваку поједину државу.

 „Од земље до земље, упитник се у, принципу, разликује веома мало, зато што се ради о истим областима, истим реформама које се посматрају”, тврди, међутим, за наш лист, др Ана Трбовић, са Факултета за економију, финансије и администрацију, која је у време владе Зорана Ђинђића била на челу сектора за придруживање ЕУ. „Једина је разлика у стадијумима у којима се налазе поједине земље у тренутку када им се упитник шаље”, наглашава она.

За Србију, Трбовићева очекује „стандардни упитник”.

Подсећајући на то да „постоји званичан став да се неће повезивати питања приступања Србије ЕУ са питањима решавања статуса Косова”, она претпоставља да ће једна од важних тема, свакако, бити регионална сарадња. Имајући у виду искуство ЕУ са неким земљама у суседству, мисли да ће се овде посебно посматрати борба против корупције, организованог криминала, контрола граница, судство…

„Ако гледамо период када су друге земље добијале статус званичног кандидата, требало би да будемо корак напред у односу на суседе. А, докле смо у ствари стигли установиће та анкета”, закључује она.

После добијених одговора, ЕУ по правилу шаље и додатна питања и тражи додатна објашњења. А, судећи према новинским извештајима, најделикатнија питања нашим суседима стигла су накнадно. Примера ради, Комисију је у случају Хрватске, после добијених одговора на прву верзију питања, занимало да ли земља ,,прихвата појам командне одговорности као што је дефинисан Статутом Хашког суда и Римским статутом ”.

Обиман посао

У Србији су у току припреме за предстојећи изузетно сложен и обиман посао. Српској администрацији доступни су упитници које су прошле године добили Црногорци и Албанци, па овдашња министарства, према речима Милице Делевић, директора Канцеларије за придруживање, већ расподељују задатке, како би што спремније дочекала упитник ЕК. Јер, Комисија захтева јасне и прецизне одговоре, затим, много табела, достављање одређених прописа, али и то да читав посао буде завршен веома брзо.

„Упитник треба схватити врло озбиљно, као и цео процес после упитника. Не због добијања кандидатуре саме по себи, већ због квалитета који кандидатура земљи доноси – од комплетног привредног развоја (јер инвеститори знају да ће доћи у уређену привреду) до тога да се тиме ствара предвидљив амбијент за сопствену привреду”, упозорава Радмила Миливојевић, данас потпредседница Привредне коморе Србије, а некада, такође, секретар владине Канцеларије за придруживање ЕУ.

„Као што је Привредна комора учествовала у креирању листе либерализације за Прелазни трговински споразум, обезбеђујући анализе за њено дефинисање, треба да буде употребљена „иста матрица” и у овој другој фази, одговора на упитник”, каже она, тврдећи да „искуство колега из окружења показује да се свуда тамо где нису имали комуникацију са привредом појавио проблем у спровођењу донетих мера”.

Миливојевићева каже да ће на одговорима из упитника радити „цела Комора” и наводи да већ постоји стручни тим коморског система за праћење реализације обавеза из ССП-а, са 35 људи. Структура је, како каже, идентична Координационом тиму владе за процес приступања ЕУ, и по областима и по политикама, који такође има 35 стручних подгрупа за свако од преговарачких поглавља.

Изузимајући Грчку, седамдесетих година, Комисија никада није упутила негативно мишљење за неку земљу, већ – искључиво позитивно. Када таква оцена ЕК о кандидатури Србије буде стигла у Савет министара, за одлуку о додели статуса кандидата биће потребна не само једногласност у том телу, већ и претходна сагласност Европског парламента.

Најважнију одлуку, о датуму почетака преговора о приступању Србије Унији треба да донесе Европски савет, на предлог Савета министара.

Биљана Чпајак