Sto deset članova zakonskog teksta podeljeno je u sedam poglavlja.

U Osnovnim odredbama definisani su predmet Zakona, ključni pojmovi i pravo pristupa tajnim podacima, kao i način njihovog čuvanja i korišćenja.

U poglavlju Određivanje tajnih podataka precizirano je koji podatak može da se odredi kao tajni, ko je ovlašćen da to čini i u kakvom postupku. Formulisani su procedura za donošenjeodluke o određivanju stepena tajnosti, oznake i stepena tajnosti podataka, trajanje tajnosti i mogućnost produženja roka čuvanja tajnosti podataka.

Kriterijumi i vrste mera za zaštitu tajnih podataka dati su u trećem poglavlju Zakona.

Četvrto i peto poglavlje – Pristup tajnim podacima i Postupak za izdavanje sertifikata odnosno dozvole – sigurno će najviše interesovati javnost. Ove procedure definisane su kroz čak 45 članova.

Pravo pristupa tajnim podacima i njihovog korišćenja, bez obzira na stepen tajnosti i bez izdavanja posebne dozvole, zakonodavac je dao predsednicima Narodne skupštine, Republike i Vlade.

Ovaj ekskluzivni trio u prilici je da sazna sve državne tajne, a uz izvesna ograničenja, pridružuju mu se i „niži ešalon” – državni organi koje bira Narodna skupština, rukovodioci tih organa, kao i sudije Ustavnog suda i sudije, kada su im tajni podaci potrebni u obavljanju njihovih dužnosti.

Pripadnici ovog „ešalona”će, međutim, proći kroz bezbednosnu proveru, ako traže dokumente s oznakom „državna tajna” i „strogo poverljivo”, u nekoliko slučajeva. Na primer, kada se podaci odnose na pripadnike MUP-a i službi bezbednosti „sa prikrivenim identitetom”, ili kada je reč o „identitetu sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, odnosno trećih lica, dok je to neophodno potrebno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica”.

Fizička i pravna lica imaju pravo pristupa tajnim podacima ako su im oni neophodni „za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada”, a na osnovu pozitivnog sertifikata. Članom 51. definisano je da se zahtev za ovu dozvolu podnosi Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, a potom su precizirani različiti stepeni dubine i obima te provere. Ona je u nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Vojnobezbednosne agencije (VBA). Rokovi za bezbednosne provere su različiti – za „osnovnu” rok je do 30 dana, za „potpunu” do 60 dana, a za „posebnu” do 90 dana. Izuzetno, ovi postupci mogu da budu vremenski duplirani.

Dokument kojim BIA, MUP ili VBA nekoga propuste da pogleda tajne podatke, ili mu to onemoguće, nosi oznaku „poverljivo”. Konačnu reč o zahtevu, u roku od narednih 15 dana, daje Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, koja je pravni sledbenik Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, osnovane 2007. godine Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Kancelariji Saveta posvećeno je šesto poglavlje Zakona, dok su u sedmom poglavlju definisane kaznene odredbe.

Sl. K.

-------------------------------------------------------------

Ukratko

 . Posle rata je neko sakrio u fioku pretpostavku nevinosti.

 . Ako otvorimo sva naša tajna dosijea, CIA ima da bankrotira.

 . Bio je toliki narodni neprijatelj da su mu likvidirali i grob.

. Naš Dosije Iks: imali smo neprijatelja više nego stanovnika.

 . Koliko smo samo talentovanih pisaca potrošili na pisanje dosijea.

 . Mnogi iz sadašnje vlasti nisu za otvaranje tajnih dosijea. Ne žele da im se prepozna rukopis.

 . Najveća državna tajna je da nema države.

Dragutin Minić Karlo