Сто десет чланова законског текста подељено је у седам поглавља.

У Основним одредбама дефинисани су предмет Закона, кључни појмови и право приступа тајним подацима, као и начин њиховог чувања и коришћења.

У поглављу Одређивање тајних података прецизирано је који податак може да се одреди као тајни, ко је овлашћен да то чини и у каквом поступку. Формулисани су процедура за доношењеодлуке о одређивању степена тајности, ознаке и степена тајности података, трајање тајности и могућност продужења рока чувања тајности података.

Критеријуми и врсте мера за заштиту тајних података дати су у трећем поглављу Закона.

Четврто и пето поглавље – Приступ тајним подацима и Поступак за издавање сертификата односно дозволе – сигурно ће највише интересовати јавност. Ове процедуре дефинисане су кроз чак 45 чланова.

Право приступа тајним подацима и њиховог коришћења, без обзира на степен тајности и без издавања посебне дозволе, законодавац је дао председницима Народне скупштине, Републике и Владе.

Овај ексклузивни трио у прилици је да сазна све државне тајне, а уз извесна ограничења, придружују му се и „нижи ешалон” – државни органи које бира Народна скупштина, руководиоци тих органа, као и судије Уставног суда и судије, када су им тајни подаци потребни у обављању њихових дужности.

Припадници овог „ешалона”ће, међутим, проћи кроз безбедносну проверу, ако траже документе с ознаком „државна тајна” и „строго поверљиво”, у неколико случајева. На пример, када се подаци односе на припаднике МУП-а и служби безбедности „са прикривеним идентитетом”, или када је реч о „идентитету садашњих и бивших сарадника служби безбедности, односно трећих лица, док је то неопходно потребно ради заштите животних интереса ових лица, односно чланова њихових породица”.

Физичка и правна лица имају право приступа тајним подацима ако су им они неопходни „за обављање послова из делокруга њиховог рада”, а на основу позитивног сертификата. Чланом 51. дефинисано је да се захтев за ову дозволу подноси Канцеларији Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, а потом су прецизирани различити степени дубине и обима те провере. Она је у надлежности Безбедносно-информативне агенције (БИА), Министарства унутрашњих послова (МУП) и Војнобезбедносне агенције (ВБА). Рокови за безбедносне провере су различити – за „основну” рок је до 30 дана, за „потпуну” до 60 дана, а за „посебну” до 90 дана. Изузетно, ови поступци могу да буду временски дуплирани.

Документ којим БИА, МУП или ВБА некога пропусте да погледа тајне податке, или му то онемогуће, носи ознаку „поверљиво”. Коначну реч о захтеву, у року од наредних 15 дана, даје Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, која је правни следбеник Канцеларије Савета за националну безбедност, основане 2007. године Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије. Канцеларији Савета посвећено је шесто поглавље Закона, док су у седмом поглављу дефинисане казнене одредбе.

Сл. К.

-------------------------------------------------------------

Укратко

 . После рата је неко сакрио у фиоку претпоставку невиности.

 . Ако отворимо сва наша тајна досијеа, ЦИА има да банкротира.

 . Био је толики народни непријатељ да су му ликвидирали и гроб.

. Наш Досије Икс: имали смо непријатеља више него становника.

 . Колико смо само талентованих писаца потрошили на писање досијеа.

 . Многи из садашње власти нису за отварање тајних досијеа. Не желе да им се препозна рукопис.

 . Највећа државна тајна је да нема државе.

Драгутин Минић Карло