Prvog januara stupio je na snagu Zakon o tajnosti podataka koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 11. decembra 2009. godine, u paketu sa još 54 zakonska teksta. Tako je okončan davno započeti rad na jednom od ključnih normativnih projekata pravnog sistema Republike Srbije, a vreme utrošeno u oblikovanje zakona pokazuje da to iz mnogih razloga nije bio lak posao. U svakom slučaju,...

Sto deset članova zakonskog teksta podeljeno je u sedam poglavlja. U Osnovnim odredbama definisani su predmet Zakona, ključni pojmovi i pravo pristupa tajnim podacima, kao i način njihovog čuvanja i korišćenja. U poglavlju Određivanje tajnih podataka precizirano je koji podatak može da se odredi kao tajni, ko je ovlašćen da to čini i u kakvom postupku. Formulisani su procedura za donošenjeodluke o...

Donošenje zakona bilo je povod da se obratimo i dr Momčilu Pavloviću, direktoru Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, istoričaru s velikim iskustvom rada u domaćim i inostranim arhivima. Kako procenjujete ovdašnji teret državnih tajni i njegovu težinu? Nema pojedinaca ni države bez tajni. Ali samo uređene i stabilne države imaju standarde za tajnost. U nestabilnim i provizornim...

Zakonodavac je imao u vidu i mišljenje arhivskih stručnjaka, a sada je red da se čuje i mišljenje tih stručnjaka o obavljenom poslu, zbog čega razgovaramo s direktorom Arhiva Jugoslavije (AJ) Miladinom Miloševićem. Kakva je dosadašnja pravna regulativa? Prema važećim propisima stvaraoci, odnosno imaoci, arhivske građe dužni su da je predaju nadležnom arhivu najkasnije do isteka roka njene...

Zahvaljujući usvojenim amandmanima poverenika za informacije Zakon je znatno poboljšan, a Rodoljub Šabić, nosilac ove funkcije sada se zalaže za donošenje posebnog zakona o statusu tajnih dosijea. Šta očekujete od Zakona o tajnosti podataka? Da li će biti razjašnjeni neki od istorijskih događaja koji decenijama izazivaju podele u srpskoj javnosti?  Zakon o tajnosti podataka ne...