Првог јануара ступио је на снагу Закон о тајности података који је Народна скупштина Републике Србије усвојила 11. децембра 2009. године, у пакету са још 54 законска текста. Тако је окончан давно започети рад на једном од кључних нормативних пројеката правног система Републике Србије, а време утрошено у обликовање закона показује да то из многих разлога није био лак посао. У сваком случају,...

Сто десет чланова законског текста подељено је у седам поглавља. У Основним одредбама дефинисани су предмет Закона, кључни појмови и право приступа тајним подацима, као и начин њиховог чувања и коришћења. У поглављу Одређивање тајних података прецизирано је који податак може да се одреди као тајни, ко је овлашћен да то чини и у каквом поступку. Формулисани су процедура за доношењеодлуке о...

Доношење закона било је повод да се обратимо и др Момчилу Павловићу, директору Института за савремену историју из Београда, историчару с великим искуством рада у домаћим и иностраним архивима. Како процењујете овдашњи терет државних тајни и његову тежину? Нема појединаца ни државе без тајни. Али само уређене и стабилне државе имају стандарде за тајност. У нестабилним и провизорним...

Законодавац је имао у виду и мишљење архивских стручњака, а сада је ред да се чује и мишљење тих стручњака о обављеном послу, због чега разговарамо с директором Архива Југославије (АЈ) Миладином Милошевићем. Каква је досадашња правна регулатива? Према важећим прописима ствараоци, односно имаоци, архивске грађе дужни су да је предају надлежном архиву најкасније до истека рока њене...

Захваљујући усвојеним амандманима повереника за информације Закон је знатно побољшан, а Родољуб Шабић, носилац ове функције сада се залаже за доношење посебног закона о статусу тајних досијеа. Шта очекујете од Закона о тајности података? Да ли ће бити разјашњени неки од историјских догађаја који деценијама изазивају поделе у српској јавности?  Закон о тајности података не значи...