Културна блага Европе као што су Колосеум, Партненон, Ајфелов торањ или Весминстер могла би се суочити са новим претњама изазваним климатским променама, наводи се у студији истраживачких института о утицају климе на културна блага из седам европских земаља.

Све чешће кише у северној Европи могле би разлокати слој по слој древног камена, док би повишене температуре у јужној и централној Европи могле изазвати пуцање и распадање старих споменика, објашњава се у студији.

Стручњаци су сачинили „Атлас рањивости“ Европе са мапама које указују на које области и у којој мери ће бити изложене различитим ризичним климатским факторима.

Према наводима студије, смањење влажности, током лета повећа ће у Великој Британији, северном делу Шпаније и централној Европи количину соли која ће се наталожити на већ крхким споменицима.

То је посебно опасно за регион у којем се налазе готске катедрале чије су детаљне резбарије део порозног камена који апсорбује морску со у течном стању из влаге.

Једном када вода испари, со се кристализује и врши притисак на камен, објашњава Сабиони, физичар у Националном истраживачком савету Италије.

Уколико се со налази на површини штета је естетског типа, а то представља драматичан проблем за фреске. Али, уколико је она апсорбована онда долази до унутрашње промене материјала.

Смањење падавина у јужној Европи натераће власти да потроше више новца за чишћење споменика који су потамнели услед загађености ваздуха, док би повећање падавина у северној Европи могле довести до спирања древног камења.

Споменици, грађени од мермера и кречњака као што су Колосеум у Риму или Партненон у Атини, такође, ће бити оштећени услед повећаних климатских промена и наглих промена температура. Чак би се новије грађевине као што је Ајфелов торањ изграђен 1889. године могао суочити са озбиљним проблемима, јер стручњаци предвиђају да ће топло време уз повишену загађеност ваздуха појачати корозију метала у земљама северне Европе.

Е.Е.

-----------------------------------------------------

Еко камп на Ратном острву

Једна од обимнијих активности поводом обележавања Дана Дунава у Србији је студентски еколошки камп који је ове године по трећи пут организован на Великом ратном острву. Организатор кампа је Факултет за примењену екологију ФУТУРА Универзитета Сингидунум уз подршку ЈКП „Зеленило – Београд“, Coca-Cola система, Републичка дирекција за воде и осталих партнера.

Студентски еколошки камп је организован у две смене у периоду од 29. јуна до 30. јула за близу 50 студената са 11 факултета из Београда, Новог Сада, Косовске Митровице, Ниша и Бања Луке. О функционисању кампа су бринули студенти факултета ФУТУРА са својим професором Лидијом Амиџић, а студенти су имали прилику да чују бројна предавања еминентних стручњака и професора. Предавања су се углавном односила на природне одлике Дунава и његовог слива, на стање животне средине и природе дуж Дунава, на факторе који доводе до деградације нашег природног окружења, на могућности екоремедијације влажних и водених екосистема и на многе друге актуелне теме. Такође, студенти су се дружили и размењивали своја искуства са представницима студентских организација AIESEC, AEGEE и  PUPA, са представницима Лиге за орнитолошку акцију Србије, са Организацијом за поштовање и бригу о животињама ОRCA, са Младим истраживачима Србије и многим другим гостима кампа.

У оквиру едукативних активности, учесници кампа су имали прилику да обиђу и постројења за прераду воде за пиће „Макиш“, црпне станице „Мостар“ и постројења за пречишћавање отпадне воде компаније Coca-Cola Hellenic. Радни део кампа организовало је ЈКП „Зеленило – Београд“ на плажи Лидо коју су студенти чистили од отпада. Њима су се у овој акцији придружили и поједини посетиоци ове плаже на Великом ратном острву.

Поред стицања нових знања о Дунаву и нашем укупном окружењу, значај овог кампа се нарочито огледао у упознавању и дружењу студената различитих факултета, као и њиховој спознаји о неопходности сарадње у њиховом наступајућем професионалном раду.

Е .Е.