Природа под заштитом државе

Припрема се Стратегија просторног развоја Републике Србије, која ће представљати подлогу за нови просторни план Републике. Наведеном стратегијом и просторним планом, који ће се из ње проистећи, преиспитаће се ранија планска опредељења у вези површине, броја и врсте заштићених подручја у Републици, саопштило је Министарство заштите животне средине и просторног планирања. Очекује се да се проценат заштићене површине тим новим плановима са шест одсто повећа на 11 до 12 одсто, а њихова реализација могућа је до 2015. године. Тренутно заштићена природна добра обухватају: пет националних паркова, 16 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 72 резервата природе 284 споменика природе и 37 културно-историјских предела.

Својевремено, републичка влада је за прелиминарну листу добара светске културне и природне баштине УНЕСКО-а  предложила националне паркове Шар планину, Тару и Ђердап, споменик природе Ђавољу варош, специјални резерват природе Делиблатску пешчару. На основу те листе стручна документација за званичну номинацију припремљена је за Шар планину, с тим што је кандидатура тог подручја одбијена од стране Комитета конвенције, пре две године. а одбијена је и кандидатура Ђавоље вароши. Планира се да се Ђердапска клисура предложи за номинацију, као интегрално природно и културно добро.

Један од највећих проблема управљања националним парковима и другим заштићеним природним добрима представља дивља изградња објеката која, осим угрожавања природних и културних вредности и квалитета животне средине заштићених подручја, проузрокује низ тешкоћа у вези обезбеђења комуналних функција (водоснабдевање и канализација, електрична енергија, сакупљање и евакуација отпада и друго).

(/slika2)Како се наводи у саопштењу овог министарства штета нанета природи и самовољно понашање инвеститора урушавају систем заштите животне средине. Прошле године Министарство је урадило такозвануБелу књигу, у којој је табеларно приказан попис свих бесправно подигнутих објеката у националним парковима (Тара, Копаоник, Ђердап, Фрушка гора, Шар планина). Осим националних паркова, нису заобиђена ни друга заштићена природна добра , као напрмер Специјални резерват природе Увац, Предео изузетних одлика  Овчарско –Кабларска клисура… 

Нажалост, има случајева да се прописани режими и мере заштите не поштују, због чега долази до мањих или већих промена, а негде и угрожавања вредности биодиверзитета, пејзажа и геонаслеђа на заштићеним подручјима, наводи се у саопштењу овог ресорног министарства.Како се истиче у саопштењу најчешће су то: изградња различитих врста објеката, као што је саобраћајна, електроенергетска, скијашка и друга инфраструктура, хидротехничких објеката, дивља изградња стамбених, викендица и објеката туристичког смештаја. Такође, на појединим местима проблем представља експлоатација минералних сировина, најчешће у виду мајдана украсног и грађевинског камена. Велики проблем представља и испуштање непречишћених комуналних вода (у Националном парку  Копаоник), нерегулисано одлагање отпада, а негде и неадекватна обрада земљишта.

Н. Ковачевић

----------------------------------------------------

Предлози за природна добра

За Предео изузетних одлика „Озренске ливаде” и Специјални резерват природе „Зеленичје”, завршене су студије заштите у оквиру поступка ревизије заштићених добара, а такође, у протеклом периоду завршене су стручне основе и предлози за заштиту већег броја природних добара као што су Паркови Врњачке бање, споменици природе „Бели изворац”, „Тупижничка леденица”, објекти гео-наслеђа „Лесни профил код Сланкамена”, „Лесни профил Чот”, „Стратиграфски профил Филијала - Беочин”, споменици природе ботаничког карактера „Група стабала храста лужњака на Камаришту”, „Дрворед копривића у Радничкој улици”у Београду и друго.

Као драгоцени допринос заштити зелених оаза у урбаном Београду, завршене су студије заштите Споменика природе „Кошутњак”, Арборетума Шумарског факултета, док је студија заштите Топчидера при завршетку...