Путем кроз осунчано зеленило полагано се успињао на десетине метара дугачак „гмизавац”, толике дужине, да му се крај губио у завоју окуке. Несвакидашње биће чудних, неједнако распоређених и шарених ногу, који је својим полаганим вијугањем заузело читав колски пут који пролази кроз Звоначку бању, и води до грађевине која је некада представљала хотел „Мир“. Ту, уз хотел, крај стрмог одсека, „гмизавац” се спокојно спустио, а његове „шарене ноге” се ужурбано раштркале. Показало се да је огроман „гмизавац” уствари велика пластична цев, коју је на десетину деце донело путем, непосредно изнад места које је заштићено као једино станиште биљке Венерина влас (Adianthum capillus-veneris) у Србији.

Несвакидашњи призор у Звоначкој бањи био је део активности које су Завод за заштиту природе Србије, општина Димитровград и биолошка секција Гимназије „Кирило и Методије“ из Димитровграда организовали поводом Дана биолошке разноврсности. Акција се односила на замену дотрајалог система наводњавања станишта Венерине власи у Специјалном резервату природе „Венерина падина“, као примену активне мере заштите, али и демонстративног метода едукације заинтересованих гимназијалаца, у сарадњи, и уз пуну подршку и помоћ локалне самоуправе.

Тако се, кроз стрму падину до подножја хотела протегла нова цев, довољне ширине да кроз њу потече топла термална бањска вода, и омогући живот биљци која само ту обитава, и нигде другде у Србији. Венерина влас је биљна врста која се налази у „Црвеној књизи флоре Србије 1“, категорисана као крајње угрожена врста којој прети ишчезавање, и код нас је заштићена као природна реткост. Ова биљка, која је иначе широког распрострањења, на Балканском полуострву, осим у приморским крајевима, је веома ретка, а своје једино станиште у Србији је нашла на југоистоку земље, на подручју Звоначке бање, како се наводи у Студији заштите Завода за заштиту природе Србије.

Ван свог медитеранског ареала, врста се увек јавља крај топлих извора и врела. У бањи Звонце чије су термалне воде биле познате још у време Римљана, Венерина влас је своје станиште пронашла на бедему од бигра, где су јој погодовали влажност и близина топлог извора. На том локалитету већ десетину година траје битка за Венерину влас, чији је опстанак, каптирањем одлива термалне воде извора Бањица за потребе околних викендица и бањских одмаралишта, био озбиљно доведен у питање. Заштитом станишта као Специјалног резервата природе „Венерина падина“, рушењем каптаже чиме је вода враћена на бигрени одсек, спровођењем поступка реинтродукције (враћања једног броја примерака на станиште, произведеним у “еx situ“ условима, тј. ван станишта), као и применом других мера заштите, спречено је ишчезавање ове биљке из Србије. Међутим, та битка и даље траје. За опстанак ове фрагилне папрати, тако зависне од топлоте и влаге, неопходно је стално контролисати и обнављати постављени систем за вештачко наводњавање станишта.

Једноставно замишљену акцију замене постојећег система и није било могуће тако једноставно извести. Стручном тиму Завода, биолозима Данку Јовићу и Бојани Петровић, са инспектором Републичке инспекције Министарства животне средине и просторног планирања Миланом Штетићем, на терену придружили су се председник општине Димитровград др Веселин Величков, који се није либио да притекне у помоћ при постављању цеви, и професор Гимназије Слободан Цветков, док се ту нашла и екипа Секретаријата за заштиту животне средине општине Димитровград на челу са инспектором Биљаном Рангелов. Још једном се показао значај подршке локалне заједнице мерама заштите – нови систем наводњавања станишта венерине власи финансирала је општина Бабушница, док је целокупну логистику ове акције пружила општина Димитровград.

Читава акција имала је вишеструки значај, с обзиром да је Венерина падина део драгоцених природних вредности подручја клисуре реке Јерме, која је заштићена као Специјални резерват природе. Подручје клисуре Јерме, на којем се налазе спелеолошки објекти и морфолошки занимљиви облици крашког рељефа, пре свега представља такозвано рефугијално станиште и уточиште бројним врстама, међу којима је евидентирано 67 врста које живе само на овим просторима (ендемита), и као такво, један је од центара биолошке разноврсности Србије и Балкана.

Завод за заштиту природе Србије