Кампања промоције изградње нуклеарних капацитета у Србији, под плаштом изјава о новој стратегији енергетике за Србију узима све већег маха, са акцентом на “преиспитивање” мораторијума на изградњу нуклеарки који је на снази још од јуна 1989. године.

Као прво, мораторијум - Закон који забрањује изградњу нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог нуклеарног горива за нуклеарне електране у Србији не може да “истиче” 2010, нити било које друге године јер не садржи временске одреднице. Чак и да истиче, убеђени смо да би се грађани Србије опет изјаснили против изградње нуклеарки.

Нуклеарна енергија је и даље прљава и умирућа индустрија, иако неки покушавају да је прикажу као решење за енергетску сигурност и проблем климатских промена. Не постоји метод сигурног одлагања радиоактивног отпада упркос деценијским истраживањима. Проценат енергије од нуклеарних централа у односу на укупни енергетски производ и укупну потрошњу енергије сваком годином уочљиво опада. У самој структури производње електричне енергије опада проценат удела нуклеарне енергије и тренутно се налази на коти 14 одсто што је пак мање од два одсто укупне енергије у свету. Гледајући на економску рачуницу, треба истаћи да су истраживања показала да је инвестирање у енергију ветра далеко је профитабилније од инвенстирања у изградњу нуклеарки. Економска цена нуклеарне енергије је далеко виша него што је икада исказано у радовима и текстовима енергетичара наклоњених упрошћеном моделу схватања питања енергије. Управо у овом тренутку се дешавају огромни проблеми у финансирању нуклеарних пројеката јер банке нису спремне да издвоје ни цент за њих уколико државе не гарантују улагања. При томе израда ових постројења нове генерације у на пример Финској касни већ више година и пробија све плафоне у цени коштања. Нуклеарни реактори никада нису произвођени у условима отворене тржишне трке. Због тога рећи да је киловат нуклеарне енергије најјефтинији значи сакрити барем две трећине трошкова и пребацити их на друштво и државу у целини.

Србија данас има најнижи степен енергетске ефикасности у Европи, светски смо шампиони у нерационалној потрошњи енергије. Нова Стратегија енергетике Србије треба ради спречавања деградације нашег друштва, економије и културе да се коначно и у потпуности посвети увођењу законодавних реформи, реформи цена и децентрализацији како би се поспешиле уштеде енергије, повећала енергетска ефикасност и омогућиле инвестиције у обновљиве изворе енергије. Краткорочни политички интереси, огромни нуклеарни и фосилни пројекти не смеју да блокирају социјалне, економске и еколошке користи које би настале применом такве нове стратегије.