Прва фаза ревитализације Александровачког језера биће завршена крајем године, будући да ће радови на уклањању велике количине муља трајати дуже од планираног. Како каже Игор Андонов, заменик градоначелника Врања завршетак посла ни уком случају неће бити доведен у питање. Драган Стојковић директор Дирекције за изградњу Врања каже да је новац за обнову језера обезбедила републичка Дирекција за...

Након годину дана непрекидног рада на терену Оливер Фојкар и Душан Чекић снимили су документарно - еколошки филм о природним лепотама дуж тока кроз Србију једне од најлепших европских река Дунава, који са 3.505 километара пловног пута повезује исток и запад Европе, Атлантик и Медитеран. Дунав кроз Србију протиче и дужини од 588 километара, прецизније од 1433. до 845, 65 километра. Управо на...

Раширених крила белоглави супови надлетали су Увачко језеро изазивајући пажњу присутних гостију и Братислава Грубача једног орнитолога Завода за заштиту природе Србије. Овај љубитељ птица дао је немерљив допринос опстанку колоније лешинара на овом простору, сада међу највећим на Балкану. Ова ретка врста је пре двадесетак година била пред изумирањем, 1992. године, на територији Увачких језера...

Већ годинама стабло аутохтоне јабуке у народу познатија као „колачарка”, изузетног, мириса, укуса, сласти и црвене боје, које расте у дворишту Славољуба Цакића збуњује власника, али и стручњаке за воћарство и житеље овог и суседних села. -Јабука „колачарка” сваке године добро рађа али само једна половина. Друга половина мирује (не рађа) јер у пролеће не цвета већ...

Бројна истраживања указује да се Лесковац налази на великом геотермалном језеру температуре од 96 до 112 целзијусових степени. Слободан Коцић, градоначелник Лесковца каже да детаљни геотермални истраживачки радови на дубини од 1.200 до 1.500 метар почињу на пролеће. Ако истраживања потврде да град лежи на „језеру вреле воде” Лесковац ће имати најефтиније грејање на југу Европе....

Кјото протокол (уз Оквирну конвенцију о промени климе) усвојен је 1997. године. Њиме су установљени обавезујући лимити за емисије гасова са ефектом стаклене баште. До сада га је ратификовало 184 држава. Међутим, Кјото протокол је почео да важи тек осам година након усвајања – 2005. године када га је прихватио довољан број држава. Тек тада почиње замах у примени, а 2007. године...

Процена је да се годишње у Србији произведе око300.000 тона опасног отпада. Међутим, овај отпад се углавном извози у суседне земље где се спаљује, пошто код нас не постоји постројење за спаљивање опасног отпада. Не постоје ни објекти за његово трајно складиштење нити депонија за опасан отпад....

Одлука претходне владе о образовању Комисије која је требало да предложи локацију у складу са одговарајућим просторним, односно урбанистичким планом за трајно одлагање радиоактивног отпада из Института за нуклеарне науке „Винча“ остала је мртво слово на папиру. Влада овај проблем још није разматрала, односно није учинила никакав помак по том питању. Опасан отпад налази се у...

Мада је Европска унија 2003. године донела пропис по коме одлагање отпадних гума није дозвољено у природи и на комуналним депонијама, у Србији, према подацима Министарства заштите животне средине и просторног планирања, тренутно има више од 35.000 тона аутомобилских гума.. Овај, по животну средину опасан, отпад завршава на комуналним депонијама, зеленим површинама, у коритима река, на...

На северозападној страни Голије непосредно поред пута Ивањица - Беле Воде на 1.436 метара надморске висине , у малој плиткој депресији смештено је Дајићко језеро. За језеро су везане многе легенде и предања. По називом Дајићко језеро први пут се помиње у списима Јосифа Панчића, Недељка Кашанина и Јована Цвијића, код мештана је устаљен назив Језеро или Тичар. Према једној легенди у језеру су...