Pomoću dve hiljade minijaturnih lutaka večeras od 20 časova u Narodnom pozorištu biće prikazan horor Aušvica, najozloglašenijeg koncentracionog logora u istoriji čovečanstva. Predstava jednostavno nazvana „Logor” delo je holandske pozorišne trupe „Hotel Modern”. Paulin Kalker, Arlen Hornveg i Herman Hele stalni su članovi ove trupe koja je poznata po korišćenju neuobičajenih rekvizita, i autori predstave koja se nalazi u današnjem glavnom programu Bitefa. Zahvaljujući mikrokamerama koje će se kretati po maketi, koja verno prikazuje strukturu logora, publika će imati doživljaj da Aušvic gleda očima logoraša. Paulin Kalker za „Politiku” kaže da su im prilikom koncipiranja priče dosta pomogla i svedočanstva preživelih logoraša. Priznaje da je i njoj rad na ovoj predstavi bio od posebne važnosti, s obzirom na to da su mnogi njeni preci bili žrtve nacističkog režima. 

Da li je to što su vaši preci bili logoraši bila otežavajuća okolnost prilikom pripremanja predstave?

Mislim da je to, u suštini, olakšalo rad na predstavi. Ljudi ponekad ne odobravaju ovakve teme i pitaju nas zašto se time bavimo. A kada kažem da mi je deda umro u logoru onda, na neki način, i razumeju naše motive. U mojoj porodici ima dosta preživelih iz fašističkih logora. Ranije se nikada nisam usuđivala da ih pitam za njihova iskustva, a pripremanje ove predstave mi je prvi put pružilo priliku da razgovaram sa njima o tome.

Kako su preživeli logoraši, koji su vam pričali o životu u logorima, reagovali na predstavu?

Svako od njih ima svoj način suočavanja sa tim periodom. Naravno, predstava ih je dirnula, neke od njih i uznemirila, jer je evocirala sećanja na taj period. Jedan osamdesetogodišnjak je čak i zaplakao. Jedna žena je, na primer, čak tri puta gledala predstavu i to svaki put sa drugim ljudima. Mislim da je njoj to pomoglo da objasni svojoj porodici i prijateljima kako je bilo u logoru. Druga žena je bila voljna da svoja sećanja podeli sa nama, ali nije htela da gleda predstavu jer je smatrala da bi to bilo previše bolno za nju. Ipak, cenila je to što se mi, kao pripadnici mlađe generacije, interesujemo za tu temu. U suštini, nije bilo ni jednog logoraša koji se pobunio protiv ove predstave. Više je smetala onima koji nisu bili u logorima, i nekako mi se čini kao da ti ljudi ne žele da slušaju o tome. Ja sam u početku očekivala suprotne reakcije. Mislila sam da će se baš preživeli logoraši pobuniti jer bi im ovakve predstave mogle probuditi ružne uspomene i osećanja. Međutim, ti ljudi se nisu plašili ovakvih predstava. U stvari, to je i logično – sam logor je bio mnogo gori od bilo kakve predstave.

Nedavna prošlost Balkana obeležena je ratovima i ratnim zločinima. Šta mislite, kakve će biti reakcije publike na Bitefu? Kako će predstava uticati na njih?

Ne znam. To i mene zanima. Mislim da bi bolje bilo da mi to pitanje postavite nakon večerašnje predstave. „Logor” smo već prikazali u Ljubljani i Zagrebu. Međutim, ne mogu baš da odredim kako je to uticalo na tamošnju publiku. Posle predstave ljudi su brzo otišli, pa nisam uspela da razgovaram sa mnogo njih, iako me je jako zanimalo šta misle o „Logoru”. Predstavu smo izveli i u Nemačkoj, gde je ova tema takođe prilično osetljiva. Reakcije su bile vrlo različite: od pozitivnih, pa do onih koji su smatrali da nije baš prikladno da se ova tema prikazuje kroz lutkarsku predstavu.

Vaš kolega iz trupe Herman Hele napisao je da se „Hotel Modern” trudi da teške teme oblikuje na lagan i razigran način. Da li se zbog svog načina izražavanja ponekad osećate kao na klizavom terenu? Eto, kažete da je bilo ocena kako su lutke neprikladne za priču o Aušvicu.

Mislim da nije neprikladno da uz pomoć lutki prikazujemo šta se događalo u Aušvicu. Meni bi bilo neprijatno da ljudima u pozorištu prikazujem autentične fotografije leševa jer bi se time, čini mi se, izrazilo nepoštovanje prema tim osobama koje su nastradale. Našim načinom jedino izlažemo istinu. Na sceni će se uz nas naći dve hiljade lutaka koje smo ručno pravili. Pravila sam deset lutaka dnevno, i svaki put kada bih završila lutku, posmatrala bih je kao jedan ljudski život. U Aušvicu je pobijeno preko milion ljudi i pravljenjem lutaka sam, zapravo, mogla da shvatim koliki je to gubitak. U „Logoru” nema pojedinačnih likova, nema teksta. Trudili smo se da prikažemo logor kao funkcionalnu mašinu, koja je deo jedne dobro organizovane celine.

Do sada ste radili predstave o Prvom i Drugom svetskom ratu, 11. septembru, bahatosti savremenog čoveka... Šta je sledeće?

Razmišljamo o predstavi koja će se baviti sadržajima koje ljudi stavljaju na Internet, kao što su blogovi, slike, video materijali. Mislim da je interesantno koliko je ova internet revolucija dala ljudima prostora i priliku da se izraze. Pokušaćemo da ponađemo način da napravimo pozorišnu predstavu o tome kakvu oni sliku stvaraju o sebi i kako komuniciraju sa drugim ljudima. Međutim, ta ideja je tek u začetku.

Senka Korać

--------------------------------------------------

Svi plakati Bitefa

U okviru izložbe Slaviše Savića „Beograd – grad ideja” danas od 14 časova u Muzeju primenjene umetnosti biće prikazani svi plakati Bitefa. Na „Polifoniji” će nastupiti članovi dramskog studija „EHO”, koje deluje pri Srpskom kulturnom društvu „Prosvjeta” iz Zagreba. Njihov performans „Jesen, zima, proljeće, ljeto, puta 100 godina”, koji će izvesti u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić” od 17 časova, bavi se problemom otuđenja.