Помоћу две хиљаде минијатурних лутака вечерас од 20 часова у Народном позоришту биће приказан хорор Аушвица, најозлоглашенијег концентрационог логора у историји човечанства. Представа једноставно названа „Логор” дело је холандске позоришне трупе „Хотел Модерн”. Паулин Калкер, Арлен Хорнвег и Херман Хеле стални су чланови ове трупе која је позната по коришћењу неуобичајених реквизита, и аутори представе која се налази у данашњем главном програму Битефа. Захваљујући микрокамерама које ће се кретати по макети, која верно приказује структуру логора, публика ће имати доживљај да Аушвиц гледа очима логораша. Паулин Калкер за „Политику” каже да су им приликом конципирања приче доста помогла и сведочанства преживелих логораша. Признаје да је и њој рад на овој представи био од посебне важности, с обзиром на то да су многи њени преци били жртве нацистичког режима. 

Да ли је то што су ваши преци били логораши била отежавајућа околност приликом припремања представе?

Мислим да је то, у суштини, олакшало рад на представи. Људи понекад не одобравају овакве теме и питају нас зашто се тиме бавимо. А када кажем да ми је деда умро у логору онда, на неки начин, и разумеју наше мотиве. У мојој породици има доста преживелих из фашистичких логора. Раније се никада нисам усуђивала да их питам за њихова искуства, а припремање ове представе ми је први пут пружило прилику да разговарам са њима о томе.

Како су преживели логораши, који су вам причали о животу у логорима, реаговали на представу?

Свако од њих има свој начин суочавања са тим периодом. Наравно, представа их је дирнула, неке од њих и узнемирила, јер је евоцирала сећања на тај период. Један осамдесетогодишњак је чак и заплакао. Једна жена је, на пример, чак три пута гледала представу и то сваки пут са другим људима. Мислим да је њој то помогло да објасни својој породици и пријатељима како је било у логору. Друга жена је била вољна да своја сећања подели са нама, али није хтела да гледа представу јер је сматрала да би то било превише болно за њу. Ипак, ценила је то што се ми, као припадници млађе генерације, интересујемо за ту тему. У суштини, није било ни једног логораша који се побунио против ове представе. Више је сметала онима који нису били у логорима, и некако ми се чини као да ти људи не желе да слушају о томе. Ја сам у почетку очекивала супротне реакције. Мислила сам да ће се баш преживели логораши побунити јер би им овакве представе могле пробудити ружне успомене и осећања. Међутим, ти људи се нису плашили оваквих представа. У ствари, то је и логично – сам логор је био много гори од било какве представе.

Недавна прошлост Балкана обележена је ратовима и ратним злочинима. Шта мислите, какве ће бити реакције публике на Битефу? Како ће представа утицати на њих?

Не знам. То и мене занима. Мислим да би боље било да ми то питање поставите након вечерашње представе. „Логор” смо већ приказали у Љубљани и Загребу. Међутим, не могу баш да одредим како је то утицало на тамошњу публику. После представе људи су брзо отишли, па нисам успела да разговарам са много њих, иако ме је јако занимало шта мисле о „Логору”. Представу смо извели и у Немачкој, где је ова тема такође прилично осетљива. Реакције су биле врло различите: од позитивних, па до оних који су сматрали да није баш прикладно да се ова тема приказује кроз луткарску представу.

Ваш колега из трупе Херман Хеле написао је да се „Хотел Модерн” труди да тешке теме обликује на лаган и разигран начин. Да ли се због свог начина изражавања понекад осећате као на клизавом терену? Ето, кажете да је било оцена како су лутке неприкладне за причу о Аушвицу.

Мислим да није неприкладно да уз помоћ лутки приказујемо шта се догађало у Аушвицу. Мени би било непријатно да људима у позоришту приказујем аутентичне фотографије лешева јер би се тиме, чини ми се, изразило непоштовање према тим особама које су настрадале. Нашим начином једино излажемо истину. На сцени ће се уз нас наћи две хиљаде лутака које смо ручно правили. Правила сам десет лутака дневно, и сваки пут када бих завршила лутку, посматрала бих је као један људски живот. У Аушвицу је побијено преко милион људи и прављењем лутака сам, заправо, могла да схватим колики је то губитак. У „Логору” нема појединачних ликова, нема текста. Трудили смо се да прикажемо логор као функционалну машину, која је део једне добро организоване целине.

До сада сте радили представе о Првом и Другом светском рату, 11. септембру, бахатости савременог човека... Шта је следеће?

Размишљамо о представи која ће се бавити садржајима које људи стављају на Интернет, као што су блогови, слике, видео материјали. Мислим да је интересантно колико је ова интернет револуција дала људима простора и прилику да се изразе. Покушаћемо да понађемо начин да направимо позоришну представу о томе какву они слику стварају о себи и како комуницирају са другим људима. Међутим, та идеја је тек у зачетку.

Сенка Кораћ

--------------------------------------------------

Сви плакати Битефа

У оквиру изложбе Славише Савића „Београд – град идеја” данас од 14 часова у Музеју примењене уметности биће приказани сви плакати Битефа. На „Полифонији” ће наступити чланови драмског студија „ЕХО”, које делује при Српском културном друштву „Просвјета” из Загреба. Њихов перформанс „Јесен, зима, прољеће, љето, пута 100 година”, који ће извести у Установи културе „Вук Караџић” од 17 часова, бави се проблемом отуђења.