63. КАНСКИ ФЕСТИВАЛ

Кан – „Похлепа је, у недостатку боље речи – добра. Похлепа је исправна. Похлепа функционише. Она појашњава, пресеца и хвата суштину еволуционог духа. Похлепа у свим својим формама – за животом, новцем, за љубављу, за знањем – представља највеће узнемирење људске врсте”.

Овако гласи један од незаборавних говора у историји филма, онај који је Мајкл Даглас као берзански мешетар Гордон Греко (Оскар за ову улогу) одржао на састанку акционара у „Волстриту” Оливера Стона (1987), величајући похлепу као позитивну снагу америчког капитализма.

Гордон Греко је на крају филма завршио у затвору, капитализам се у међувремену није много променио, Оливер Стон још мање, па је било питање времена када ће се вратити на познати терен. Тај тренутак је дошао већ сада. Рано јутрос у Кану је виђен Стонов „Волстрит 2 – Новац никада не спава” (ван конкуренције) који је после више од две деценије окупио славног редитеља и глумце Мајкла Дагласа и Чарлија Шина (сада у малој улози), зарад заједничког посла о којем, у кратком сусрету, за „Политику” говори Оливер Стон.

Поново сте се вратили у један свет о којем сте, готово пророчански, говорили још крајем 80-их, демистификујући Волстрит. Да ли сте то сада учинили преко воље?

Никако, напротив! После краја Реганове ере мислили смо да је са историјом похлепе готово, да ће се успоставити некакав природан баланс и фер игра на тржишту новца. Међутим, искуство такозване светске економске кризе и колапс берзи само су нам потврдили да никаквих корекција и није било. Само су се променили људи, убрзао проток информација, а самим тим и махинација, намножио број људи који се часте бонусима и који се боре да уђу у најексклузивнији клуб великог богатства и моћи. Похлепу берзанских мешетара заменила је похлепа банака.

Када Вам је холивудски студио понудио да после више од две деценије снимите наставак, помислили сте да на ову тему имате поново нешто да кажете?

Помислио сам да бих могао да на читаву ту ствар посматрам из нешто другачијег угла, али са истим, сада већ остарелим јунаком Гордоном Геком, чији лик није посве онакав каквим се на први поглед чини.

Он излази из затвора, написао је књигу са насловом у којем иза реченице „Похлепа је добра” стоји знак питања? Преиспитујете његов морал?

Делимично. Више преиспитујем чињеницу да је он жртва свега оног што је пропагирао, али истовремено и све оно што је пропустио док је био на врху, а то је пре свега однос према ћерки која га се одрекла. Наравно, то је све у позадини. У првом плану су они „мутни типови” са Волстрита.

Да ли је истина да је и Ваш отац радио у берзи на Волстриту?

Истина је, али је он био обичан брокер, берзански службеник.

Ваш филм „Волстрит” постао је култни филм јапијеваца, а реченица о похлепи која је добра, њихова мантра. Осећате ли због тога кривицу?

Ја сам „Волстрит” снимио као причу о моралу, а многи су га погрешно схватили. Многи су помислили да је овај филм креирао идеју културе финансијског капитала, која је утицала на људе запослене на берзи да се понашају и облаче на одређени начин. Волстрит је још тада постао позориште и својеврсна модна писта одела и кравата.

Да ли се и Мајклу Дагласу допала идеја да поново буде Геко, додуше, сада нешто другачији?

Веома му се допала идеја да покуша да „спере са себе љагу”, јер је својевремено лик Гека био један од најомраженијих. Људи су му прилазили на улици, оптужујући га за све и свашта, укључујући и то да их је отерао с посла или натерао на банкрот. Мајкл Даглас је заиста био маестралан као негативац Гордон Геко, а изврстан је и сада као човек који је преиспитао своје грешке.

Људи воле приче о моћницима?

То је тачно, али није то био основни мотив за настанак наставка „Волстрита”. Ја сам заиста желео да видим „рат” у мојој земљи и да о њему говорим, јер стварни рат се догађа у финансијској џунгли Њујорка, мог родног града. Уз то, догодио се овај невероватни финансијски колапс који је проузроковао економску кризу, највећу од Велике депресије. Ако је икада постојао добар тренутак за наставак филма, онда је то сада када је читав свет, због похлепе и похлепника, доведен на ивицу економског колапса.