Специјално за Политику

Брисел – Ерик Емануел Шмит један је од најчитанијих и најпопуларнијих савремених француских писаца на свету. Шмит пише позоришне комаде, романе, новеле, а према његовом роману „Оскар и госпођа у ружичастом мантилу” настао је истоимени филм. Добитник је награде Француске академије наука за целокупно позоришно дело, а многи његови комади вишеструко су награђивани. Ове године добио је и Гонкурову награду за новелу, за дело „Кончерто за успомену на једног анђела”. Неколико његових романа је преведено на наш језик („Јеванђеље по Пилату”, „Миларепа”, „Оскар и госпођа у ружичастом мантилу”, „Господин Ибрахим и цветови из Курана”, а позоришне представе као што су „Посетилац”, „Фредерик”, „Загонетне варијације” и „Оскар и мама Роз” налазе се већ годинама на репертоару наших позоришта, јер увек доживљавају огроман успех код  публике.

Шмитов успех се базира на способности да маестрално створи заплет о трагању за истином, о проблемима религије, о софистицираним психолошким односима међу људима или о самоспознаји.

Када сте схватили да имате таленат за писање?

Веома рано! Имао сам 11 година и када сам прочитао све романе из збирке о Арсену Лупену дошао сам на идеју да напишем наставак! Тако је све почело.

Да ли сте почели од позоришних комада или од романа?

Пре свега желео сам да постанем музичар, али сам докторирао филозофију. Када сам схватио да имам дара за писање и да ми то представља задовољство почео сам да пишем позоришне комаде, а затим романе и новеле. Мислим да је веома важно бити разноврстан. Имао сам успеха од самог почетка, тако да сам наставио даље, мада су ме многи убеђивали да не треба мењати коња који побеђује и да се треба држати једног жанра! Нисам их послушао, јер у животу увек следим своје жеље. Кроз позориште сам научио да будем прецизан, а кроз писање романа схватио сам како да владам временом. Неко ми је једном рекао да сам за књижевност оно што је Дејвид Боуви за музику због разноврсности тема и идеја! То је за мене био огроман комплимент!

Да ли значи да је музика и даље веома присутна у вашем животу? Коју врсту музике волите?

Свакако! Углавном слушам класичну музику. Обожавам Моцарта, Бетовена, Шуберта… понекад слушам Шопена. Волим и џез. Међутим, када пишем, нисам у стању да слушам музику јер имам утисак као да је ту присутна нека особа којој је потребна посебна пажња.

Одакле црпите инспирацију?

Идеје долазе и одлазе саме. Себе видим као дрво на које слећу птице. Те птице су идеје. Понекад их отерам јер ми се не допадају, а понекад их оставим да направе гнездо. Некад су те идеје присутне и двадесетак година пре него што дођу на ред! За мене је све извор инспирације, али је сазревање идеја дуг процес.

Да ли стално пишете?

Не, то је оно што увек чуди мог издавача, јер сам релативно плодан писац! Али, када радим на новом делу, то је веома интензивно, често и по дванаест сати дневно! Сви знају да тада нисам на располагању низашта друго сем за писање. Када завршим дело на коме радим, увек упадам у неку фазу бејби-блуза. То је као после порођаја!

Женски и дечији ликови су свеприсутни у Вашим делима. Да ли је тешко ставити се на њихово место?

У почетку су моји главни јунаци увек били мушкарци. Међутим, помислио сам да би било веома интересантно ставити се на место жене и покушати на женски начин описати оно што представља њихов свет. Када сам добио много комплимената од женске публике, схватио сам да сам успео и зато сам наставио. Жене су много комплекснија бића од мушкараца, зато ме то и забавља! Што се дечијих ликова тиче, то је много лакше, јер се савршено сећам сваког периода из сопственог детињства. Деца су лишена предрасуда. Она су у сталном процесу испитивања, а то је веома плодан терен за писца.

Тема религије је веома присутна у вашим делима. Какав је ваш однос према религији?

Пошто смо лишени истине о постојању или непостојању Бога, одлучио сам да о овој теми размишљам као хришћанин агностик. Религија је предлог за откривање смисла. Она има улогу хармонизације у борби против насиља и учи нас да будемо великодушни и толерантни једни према другима.

Да ли је било тешко третирати тему тешко болесног детета и смрти у роману и филму „Оскар и госпођа у ружичастом мантилу”?

Не, не видим зашто је ова тема изазвала шок код многих? Зар болест и смрт нису део живота? Роман и представа су потпуно различити од филма. Филм је лаган, упркос озбиљности теме, али то сам намерно урадио, иначе бисмо врло брзо ушли у сферу морбидног. Госпођа у ружичастом је у роману увек благонаклона и нежна према Оскару, док је исти лик на почетку филма одбојан, арогантан и некооперативан, али то је било неопходно за целокупан развој радње. Однос који се ствара између Оскара и Госпође у ружичастом свима нам може послужити као лекција о љубави и племенитости.

Шта је за Вас срећа?

То су мале, свакодневне ствари: осмех, поглед, пријатан разговор…

А луксуз?

Кад не морате да мислите на новац!

Како се осећате када гледате неку од ваших представа на језику који не разумете?

То је веома чудно осећање, јер имам утисак да сам на оном свету и да сам дошао у посету! Иако не разумете језик на коме се изводи представа, утисак може да буде врло снажан. То зависи од многих елемената, а нарочито од квалитета извођења.

Да ли вам се допала адаптација ваше представе „Загонетне варијације” коју сте гледали у Београду?

Сјајна представа! Био сам запањен харизмом глумаца, њиховом енергијом и ентузијазмом. Исто тако сам осетио да је публика веома захтевна и да је у интеракцији са глумцима! Чуо сам да су нека београдска позоришта наставила са извођењем представа за време бомбардовања и да су глумци играли уз светлост свећа! Био сам веома импресиониран тиме!

И, за крај, да ли припремате неку нову књигу или можда филм?

Да, управо завршавам роман о Бетовену који ће изаћи у октобру ове године. Фасцинира ме чињеница да је такав геније био целог живота несрећан, да је створио ремек-дела упркос својој глувоћи и да је компоновао „Оду радости”! Идеје за нови филм су присутне, али то је тренутно тајна!

Мина Аксентијевић