TREĆI SINEMA SITI
Srpska premijera filma „Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića biće održana 10. juna u 20.30 sati u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a glumica Branka Katić neće prisustvovati premijeri, jer u Los Anđelesu počinje snimanje nove sezone serije „Velika ljubav”.

Branka je nedavno završila snimanje drame „Čovek koji je želeo da živi svoj život” u kojem igra i Ketrin Denev, sa kojom naša glumica nije imala zajedničkih scena. Zvezda „Ubistva s predumišljajem” upravo se sa porodicom vratila sa odmora na karipskoj obali Meksika, gde je, kako kaže u intervjuu za naš list, „pesak beo, a more tirkizno plavo”, a ugođaj upotpunjuju „palme na sve strane, dobroćudni Meksikanci, iskopine civilizacije Maja i pećine sa podvodnim jezerima gde je ronila”.

Srpska javnost tek će upoznati „Ženu sa slomljenim nosem”. Kakav rasplet se krije iz zapleta o ženi koja u saobraćajnoj gužvi u Beogradu, izađe iz taksija na mostu, skoči u reku, a u taksiju ostavi bebu?

U filmu postoji više paralelnih priča koje se prepliću i svi likovi imaju bolne događaje iz prošlosti koji ih proganjaju. Kroz film svi će otkriti da ima nade, da imaju za šta živeti, a pronaći će i novu snagu u sebi.
Film se najavljuje kao delo u kojem najzad sarađujete Vi i Anica Dobra, kao dve najtraženije glumice srpskog glumišta, generacijski bliske?

Anica je divna glumica, beskrajno duhovita i pravi mangup, tako da smo se družile i glumile u veseloj atmosferi. Naši likovi se sprijatelje čudnim spletom okolnosti, i koliko god da su iz „drugog filma” postaju bliske prijateljice.

Glumi Vas je učio Rade Šerbedžija. Koliko Vas on savetuje i danas?

Rade, Lenka i njihove ćerke su moja ljubav i inspiracija. Beskrajno ih volim. Rade i Lenka me uče životu opet i iznova sa nesagledivom energijom, blagošću, mudrim razumevanjem tajni ljudske duše i najvećim srcem. Zauvek sam njihov odani i zadivljeni učenik. Upravo su napustili Los Anđeles sa idejom da svoju magiju ponesu negde drugo i već mi nedostaju. Ali, blagorodni kakvi su, znam da će im biti dobro gde god da su.

Vaša profesionalna karijera je počela kada i raspad SFRJ. Koliko je to rušenje nade u zajednički balkanski život uticalo na Vas?

Gledajući rase i narodnosti koje žive u Britaniji, sećam se da sam se prvih dana mog boravka u Londonu pitala: zašto u SFRJ nismo mogli da živimo zajedno. Koliko god da sam imala sreće da mlada dobijem uloge u filmovima koje i danas publika rado gleda i koliko god da me je radovala mogućnost da u kontinuitetu radim i na filmu i u pozorištu, činjenica da je rat buktao nekoliko stotina kilometara od Beograda uvek mi je pravila tamni oblak iznad moje sreće. Sećam se da sam, posle aplauza u pozorištu, često mislila da nedaleko od našeg prestoničkog sjaja nedužni ljudi stradaju i to me je činilo tužnom. Kada je rat počeo i kada bi me pitali šta sam, govorila sam da sam Navaho Indijanka. Toliko o mom ostrašćenom nacionalizmu. Pacifista sam i verujem da smo svi bolje živeli pre raspada SFRJ.

Za sada, Vaš najveći uspeh u Holivudu jeste uloga u filmu o životu Džona Dilindžera, „Državni neprijatelj” Majkla Mana. Čega se najradije sećate iz rada na tom trileru?

Majkl Man je reditelj neverovatne energije i jasne, do tančina razrađene vizije. Snimali smo nekada i po 20 sati dnevno. Po toj nadljudskoj energiji, umeću i strasti sa kojom pristupa poslu podsetio me je na Emira Kusturicu. Bilo je nestvarno glumiti na lokacijama gde su se desili istiniti događaji o Dilindžeru, i imala sam osećaj da su duhovi prošlosti sa nama.

Čime Vas je „osvojio” Džoni Dep koji je u filmu igrao Dilindžera?

Dep me je osvojio šarmom i duhovitošću i učinio da ga najiskrenije poštujem zbog velike humanosti koju u sebi nosi. On nema ni trunku razmaženosti velike holivudske zvezde i veoma je uzbudljiv glumac koji u svakom dublu nudi nešto novo. Savršen je partner, glumi zajedno sa vama i potpuno je predan trenutku. Kada smo snimali u bioskopu ispred kojeg je Dilindžer ubijen, Džoni je izvadio pištolj rekvizitu i, u stilu pljačkanja banke, zatražio kesicu kokica. Beskrajno me je zasmejavao upečatljivim frazama koje je govorio na perfektnom srpskom koji je naučio od Kusturice na snimanju „Arizone drim”, ali sadržaj nije za širu javnost.

Gde je trenutno vaša baza – London ili Los Anđeles? Gde se bolje osećate i koji je bolji centar za održavanje progresivne karijere?

Trenutno živim u Los Anđelesu gde sunce sija svakoga dana, i za mene, to je jedina prednost ovog podneblja. Amerikanci me znaju po mojim „američkim” angažmanima, a pravi ljubitelji filma očarani su filmom „Crna mačka, beli mačor”. Volela bih da se vratim u Evropu i da živimo na relaciji London – Beograd. Ne mogu da se naviknem na američki način života i što sam duže u inostranstvu sve više mi nedostaju porodica, prijatelji, naš humor i odnos prema životu. Ovo mi je treća karijera koju gradim, a najiskrenije bila sam prezadovoljna i prvom. Uloge koje mogu da igram u Srbiji, draže su mi za moj glumački razvoj, a i intimno za moju dušu, jer vreme koje provedem u Beogradu i ljubav koju osećam kod kuće čine celokupno iskustvo dragocenim.

Da li ćete se vratiti pozorištu?

Pozorište u Los Anđelesu je na nezavidnom nivou, produkcije su nemaštovite i skromne. Nemam želju da igram u takvim uslovima, ali u Beogradu imam. To je želja koju nameravam da ostvarim u budućnosti, čarobna predstava koja će se igrati tokom leta u Beogradu. O tome sanjam.

----------------------------------------------

Akcenat jeste i ostaće moja „mana”

Da li na holivudskim audicijama glumac  ima šanse da u nekoliko minuta predstavi svoj talenat?

Pravljenje filma u Holivudu je biznis. Malo ko želi da snimi umetničko delo jer se film isključivo vrednuje po novcu koji zaradi a ne po tome koliko je dobar. Odlazak na audiciju uvek mi je zabavno iskustvo. Pripremam se nekoliko dana i pokušavam da u dva dubla dotaknem srž karaktera. Akcenat jeste i ostaće moja „mana”. Razmišljala sam zašto nikada nisam istinski poželela da na tome poradim, ali sve mi govori da ni neću, jer imam snažniji poriv da ostanem drugačija.

Ivan Aranđelović